Poslednji čuvari šuma
Ako se ovakvim tempom nastavi krčenje šuma, svetske prašume će nestati za 100 godina, upozorila je NASA. Veći deo preostalih šuma nalazi se u Kanadi, Rusiji, na Aljasci i na severozapadu Amazona, procenjuju stručnjaci.
Iako je krčenje šuma naglo poraslo u poslednjih pola veka, čovečanstvo je mnogo ranije nasrnulo na svet drveća. Tako je 90 odsto autohtonih šuma SAD nestalo još 1600. godine.
Danas svake godine nestane 7,3 miliona hektara šume, što je teritorija veličine Paname.
U Amazonu se drveće seče nemilice, a najgora je situacija na granici Perua i Brazila. Indijanci plemena Ašaninka jedini su branioci svog doma, ali su uglavnom nemoćni da se suprotstave naoružanim drvosečama, čiji kampovi kao pečurke niču po prašumi. Nedavno su poginule četiri vođe plemena jer su pružali otpor.
Ilegalne drvoseče posečena stabla dovuku do reke Ukajali, a onda ih prevoze do naseljenih mesta. Indijanci su prepušteni sami sebi. U zaseoku Saveto Indijanci žive od juke, banana, ribe i ulova iz prašume.
Žive jednostavnim životom, bez struje, ali imaju školu, gde decu učitelji uče i maternjem jeziku, jer uporedo govore i španski.
Školom protiv belaca
Ašaninke su 2008. godine otvorile prvu školu da bi se oduprli beloj kulturi. Ovde njihova deca uče o lovu, poljoprivredi i tradicionalnim običajima. Pleme živi u Peruu i brazilskoj državi Akre, uz reke Urubamba, Ene, Tambo, Perene, Pačitea, Pićis i gornji tok Ukajali, i jedno je od najvećih plemena u Amazonu koje je uspelo da sačuva svoju tradiciju.
