Najmoćnije žene sveta: Nemački štit
Godišnja "Forbsova" lista 100 najmoćnijih žena, koja uključuje žene lidere u osam kategorija - tehnologija, politika, biznis, finansije, mediji, zabava, filantropija i milijarderi, pokazala je da Amerikanke vladaju svetom, jer se ove godine na listi najmoćnijih žena nalazi 59 Amerikanki.
Prilikom sastavljanje liste u obzir je uzimano nekoliko parametara, kao što su: sfera uticaja, količina novca koji zarađuju ili kontrolišu, kao i prisutnost u medijima. Ove godine na listi je osam žena lidera država, uključujući i kraljicu Elizabetu, koja je zauzela 41. mesto. Ipak, na samom vrhu i dalje se nalazi nemačka kancelarka Angela Merkel, a u stopu je prati bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton.
1. ANGELA MERKEL (60): Neprikosnovena
Nemačka kancelarka Angela Merkel već deseti put trijumfuje na godišnjoj listi najuticajnijih žena na svetu. Ona je 2013. godine odnela još jednu ubedljivu pobedu na izborima i postala je prva žena političar u Evropi, koja se nalazi na vlasti 14 godina.
Mnogi mediji tvrde da nijedan posleratni kancelar Nemačke nije bio moćniji od Merkelove, koja je odrasla u porodici evangelističkog sveštenika u istočnoj Nemačkoj. U vladi Helmuta Kola 1991. godine Merkelova je bila prvi put ministar za omladinu. Kao kancelarka insistirala je na merama štednje u evrozoni naglašavajući da "Nemci neće plaćati za greške ostatka Evrope".
2. HILARI KLINTON (67): Američki buldožer
Hilari Klinton našla se na drugom mestu najuticajnih žena sveta, posle objavljivanja svoje kandidature na mesto predsednika SAD. Ukoliko postane prva žena na čelu SAD, to neće biti njen prvi veliki uspeh, navodi "Forbs".
Ona je već bila prva dama Amerike koja je postala senator u Kongresu SAD. "Forbs" komentariše da ni novi skandal u kojem je Hilari optužena da je kao šef Stejt departmenta (2009-2013) koristila lični mejl a ne državni, čime je državna prepiska mogla da padne u ruke hakera, nije uticao na njenu popularnost među glasačima. Klintonova je javno priznala svoju grešku.
3. MELINDA GEJTS (50): Borac za žene
Melinda Gejts se smatra jednom od lidera u svetu filantropije. Samo 2014. ona je dala u dobrotvorne svrhe 3,9 milijardi dolara, a od osnivanja fondacije Bil i Melinda Gejts dala je više od 33 milijarde dolara u donacijama.
Melinda je nekad bila zaposlena u Majkrosoftu, a još 1993. godine Bil i Melinda Gejts su kao verenici šetali plažom u Zanzibaru i doneli odluku o tome na koji način će bogatstvo od Majkrosofta biti vraćeno društvu.
Od 1994. su u braku i imaju troje dece. Jedno od glavnih pitanja kojim se bavi njen Fond jeste zdravlje žena u zemljama u razvoju, prava žena i mogućnosti obrazovanja žena u celom svetu.
4. DŽENET JELEN (69): Pametna bankarka
Dženet Jelen je ušla u istoriju, pošto je u februaru prošle godine nasledila Bena Bernankija na mestu predsednika američke Uprave federalnih rezervi (FED), postavši prva žena na čelu centralne banke SAD u njenoj 100-godišnjoj istoriji.
U jednom novinskom komentaru opisana je kao "sitna žena sa velikim koeficijentom inteligencije".
Kako primanja običnih građana padaju iz godine u godinu, a zarade bogatih rastu, upozorila je da oko 80 odsto Amerikanaca smatra da nejednakost u primanjima građana predstavlja veliki problem. Dženet Jelen poseduje bogatstvo vredno između 5,2 miliona i 14 miliona dolara.
5. MERI BARA (53): Kraljica automobila
Izvršna direktorka američkog proizvođača automobila Dženeral motorsa Meri Bara popela se sa sedmog na peto mesto "Forbsove" liste najuticajnih žena na svetu. Bara je na ovu poziciju imenovana u januaru 2014. godine i odmah se suočila sa teškim problemima.
Učestvovala je u sudskim procesima u kojima je kompanija optužena za smrt 74 ljudi i povrede 126 osoba.
Akcenat je stavila na rast prodaje u Kini i tehnološke inovacije. Donela je i teške odluke, kao što je zatvaranje filijala u Rusiji, Australiji, Indoneziji ili povlačenje brenda ševrolet iz Evrope zbog niske profitabilnosti.
6. KRISTIN LAGARD (59): Lavica u finansijama
Kristin Lagard je prva žena na čelu Međunarodnog monetarnog fonda od njegovog osnivanja 1944. godine. Štiti prava zaposlenih žena.
- Sve zemlje će moći da uštede novac i povećaju produktivnost, ako žene imaju pristup tržištu rada. Ne treba mnogo pameti da bi se to shvatilo - rekla je ona.
Ova Francuskinja bila je i prva žena koja je ikada upravljala pravnom firmom "Bejker i Mekenzi", gde se specijalizovala u oblastima rada, antimonopolističkog prava, trustova... Postala je ministarka trgovine Francuske 2005. i dostigla rekord u izvozu. Dve godine kasnije postaje ministarka finansija kao prva žena na ovoj poziciji.
7. DILMA RUSEF (67): Brazilska revolucionarka
Početkom godine u Brazilu je održano niz protesta protiv vlade Dilme Rusef, i to samo nekoliko meseci posle njenog ponovnog izbora za predsednika. Glavna predizborna obećanja Rusefove su bila ekonomski rast i suzbijanje pada cena nafte, ali se ispostavilo da se bori sa korupcijom nacionalne kompanije Pertobrtas.
Prva je žena na čelu Brazila, a na ovo mesto izabrana je 2010. godine. Ona je ćerka bugarskog preduzetnika, nekadašnja revolucionarka, zatvorenik u vreme vojne hunte...
8. ŠERIL SENDBERG (45): Šefica Fejsbuka
Direktorka društvene mreže Fejsbuk Šeril Sendberg prošle godine je postala i autor bestselera "Ne bojte se da delujete" i privukla na hiljade grupa pristalica svoje filozofije.
Sendbergova je odgovorna za ogromnu firmu, čija se tržišna kapitalizacija procenjuje na 160 milijardi dolara. Pod njenim rukovodstvom Fejsbuk je učvrstio i ojačao svoje pozicije. U maju 2014. je da će polovinu svog bogatstva, oko milijardu dolara, dati u dobrotvorne svrhe.
9. SUZAN VOJCICKI (46): Vladarka interneta
Izvršni direktor Jutjuba Sjuzan Vojcicki jedan je od najvećih zagovornika uključivanja žena u moderne tehnologije. Najpopularniji pretraživač na svetu, Gugl, rođen je u garaži njenog doma u Kaliforniji. Bila je direktorka marketinga u Guglu, a danas više od 95 procenata zarade ovog giganta dolazi direktno od marketinga. Gugl je kupio Jutjub 2006. za neverovatnih 1,65 milijardi dolara. Suzan stiže i da bude dobra majka petoro dece. Između šest i devet sati uveče ne javlja se na telefon, jer se tad posvećuje deci.
10. MIŠEL OBAMA (51): Vatrena pravnica
Prva dama SAD Mišel Obama, po oceni "Forbsa", najbolje koristi svoj položaj na međunarodnoj sceni. Bivša pravnica za korporativne poslove, u to vreme šefica i Baraku Obami, sa diplomom Harvarda, aktivno se bavi društvenim pitanjima.
Privukla je pažnju kada je odbila da pokrije glavu tokom zvanične posete Saudijskoj Arabiji. Pre dve godine pokrenula je javnu inicijativu da do 2020. godine Amerika zauzme prvo mesto u svetu po broju diplomaca i da se poveća broj učenika iz siromašnih porodica.
