Kriminalna pozadina Grčke krize (3): Sudbina EU u rukama prevaranata
Jedan od razloga oživljavanja nacionalizma i rasizma u Evropi, za šta je Grčka samo povod - pre svega je gubljenje poverenja u EU. Postalo je očigledno da su se evropska politička elita i evropske vlade podredili privatnim bankama i korporacijama. Kada se pogleda ko ovih dana kroji sudbinu ne samo Grčke, već i EU na videlo izađe galerija portreta ambicioznih prevaranata.
Žan Klod Junker: Tokom dve decenije bio je ili ministar finansija ili premijer Luksemburga. Poreklom iz radničke porodice, ima najveću zaslugu zbog toga što je njegova minijaturna zemlja bez značajnih sirovina postala bogata kao petrolejski Katar. U vreme Junkerove "vladavine", Luksemburg je tokom dve decenije razvijao pravu industriju utaje poreza.
Jeron Dijselblom, mladi ambiciozni ministar finansija Holandije, pokazao je da ništa ne može da ga spreči da pomiri svoje članstvo u Radničkoj partiji i surovi neoliberalizam. Tvrdio je za Kipar da je dobar primer kako treba rešavati dužničku krizu - drugim rečima, kada finansijska piramida padne - ceh plaćaju građani. Dijselblom je pre nekoliko godina bio primoran da koriguje svoju zvaničnu biografiju jer su novinari ustanovili da on nikada nije dobio master-diplomu na Irskom univerzitetu gde je pohađao samo kurs. Master je dobio u Holandiji.
Kriminalna pozadina Grčke krize:
Dominik Stros Kan, nekadašnji francuski ministar ekonomije, sebi je uz pomoć svojih veza u medijima, isfabrikovao imidž vrsnog ekonomskog stručnjaka. U suštini, uspešno se u više navrata, izvukao iz finansijsko-političkih afera i bio jedva prosečan ministar.
Ni njega pripadnost socijalistima nije sprečavala da kao direktor MMF-a praktikuje krajnje neoliberalnu politiku. Pod pritiskom privatnih nemačkih i francuskih banaka, prenebregnuo je činjenicu da je Grčka nesolventna i protivno statutu MMF-a, dao joj kredit koji je na dug rok gurnuo još dublje u dužničku krizu, a evro-zonu do ivice ambisa gde se danas nalazi.
Stros Kan bio je primoran da 2013. godine podnese ostavku u MMF-u, a na njegovo mesto došla je Kristin Lagard, bivša ministarka finansija u vreme predsedničkog mandata Nikole Sarkozija. Lane se Lagardova našla pod istragom zbog "nemarnog" vođenja državnih poslova u vreme ministarskog mandata. Naime, istražne sudije ne mogu da shvate kako je francuski tajkun Bernar Tapi dobio od države odštetu od 400 miliona evra i to po presudi arbitražnog, dakle privatnog suda u kome sede poslovni advokati. Istragu zanima kako i zašto ministarka Lagard tada nije imala ništa protiv da o tolikom državnom novcu presudu donosi privatni sud.
Kako se Junker izvukao
Afera "Luksliks" pokazala je da više od 300 najbogatijih korporacija na svetu nije decenijama plaćalo porez u svojim zemljama. Svoju dobit i adrese prijavljivali su fiktivno u Luksemburgu. Kada je postao predsednik Evropske komisije, Junker je bez ikakvog problema tvrdio da on sa aferom nema ništa i uspešno blokirao istražnu komisiju Evropskog parlamenta. Njegovi povremeni ispadi i neobično ponašanje sa prenaglašenim emocijama, navode mnoge da veruju u glasine da Junker ima problema s alkoholom.
Mutni fond
Stros Kan bi verovatno postao predsednik Francuske da nije bio optužen za napastvovanje sobarice u hotelu u Njujorku. Nastavio je karijeru kao finansijski savetnik, između ostalog, srpske vlade. Kažu da je finansijski fond koji je lane osnovao - propao, a da je Stros Kan raskinuo partnerski odnos sa suosnivačem fonda dan pre nego što se ovaj ubio.
