I Finska se plaši ruske invazije
Posle ruske invazije i aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, nervozni su i Skandinavci, pogotovo Finci koje s Rusijom spaja ili deli, zavisno od ugla gledanja, granica duga 1.300 kilometara i krvava zajednička prošlost.
Podsetimo, Staljinov SSSR je između novembra 1939. i marta 1940. godine poveo Zimski rat protiv Finske, s ciljem zauzimanja većeg dela Finske. Međutim, Finci su se neobično hrabro oduprli Crvenoj armiji i uspeli da odbrane zemlju, uprkos gubitku dela Karelije i grada Vipura, danas Viborga. Danas se Finci ponovo osećaju ugroženima.
Od ruske aneksije Krima prošlo je već više od godinu dana. To je više od godinu dana nestabilnosti i straha od širenja sukoba na istoku Evrope. Bivše sovjetske republike u ruskom susedstvu pitaju se ko je sledeći na redu nakon Ukrajine.
Pročitajte još:
* Putin sprema invaziju na ove 3 zemlje: Pregaziće ih!
* Poljaci ljuti: Nemci da prestanu da sabotiraju izgradnju NATO baza
Finska i Rusija imaju granicu od 1.300 kilometara i krvavu zajedničku prošlost. Mala Finska velikoj Rusiji sada poručuje da je se ne boji i pojačava nadzor nad dugom granicom. Kako bi pomogla Finskoj, Velika Britanija pojačava vojno prisustvo u istočnoj Evropi.
Nedavno je gensek NATO-a Jens Stoltenberg istakao da NATO priprema najveće pojačanje svoje vojne prisutnosti još od vremena hladnog rata. Britanski vojnici i vojni avioni sprovodiće duže i šire misije u istočnoj Evropi i na Baltiku, objavio je ministar odbrane Velike Britanije Majkl Felon.
Odluka je usmerena kao poruka Rusiji i Vladimiru Putinu, te kao pokazivanje snage i odlučnosti NATO-a.
- Moramo jačati NATO. Vrlo je važno da Putinu stalno šaljemo poruku kako smo odlučni u našoj obavezi kolektivne odbrane NATO saveza - izjavio je Felon.
- NATO se suočava s novom sigurnosnom situacijom u kojoj se odvijaju prevrati, nasilje, nestabilnosti, napadi Islamske države u Iraku, Siriji i Severnoj Africi, a tu je i sve agresivnija Rusija koja destabilizuje istok Ukrajine - izjavio je Stoltenberg.
U pomoć zovu i SAD
Poljska i baltičke zemlje već neko vreme zahtevaju veću prisutnost NATO-a na svojoj teritoriji zbog situacije i otvorenog sukoba u Ukrajini. Te zemlje takođe pregovaraju sa SAD o uspostavljanju trajnih skladišta američke vojske na svojoj teritoriji. Na to je reagovao i Putin svojom najavom o širenju svog raketnog sistema.
