Muzej rata kao uspomena na džihad
Nekad je bio persijski grad u dolini reke Harirud kroz koji su prolazili veliki trgovački karavani svile. Ovde je Aleksandar Veliki sagradio tvrđavu koja se i danas nadvisuje nad gradom, koji je u poslednjih 30 godina delio sudbinu Avganistana. Nekadašnji grad pesnika i sufi misticizma platio je cenu ratova koji potresaju Avganistan, bezmalo pola veka.
Danas Herat ima tri miliona stanovnika i hiljade žrtava rata. Pre pet godina Herat je dobio i Muzej džihada kao mesto gde će Avganistanci moći bolje da razumeju svoju istoriju.
Muzej je napravljen na brežuljku, usred parka sa cvećem i fontanama gde su se smestili i helikopteri i raketni bacači zarobljeni u ratu.
Dosad su ovaj muzej posetili i mnogi političari, uključujući i američke kongresmene i zamenika zapovednika NATO snaga Niak Parkera u Avganistanu.
Muzej ima nekoliko postavki, od fotografija mudžahedina koji su se borili protiv Sovjeta sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i figura 60 zapovednika u prirodnoj veličini do sovjetskog oružja koje se koristilo u ratu i murala koji prikazuju bitke.
Kustosi muzeja kažu da ne proslavljaju rat, već čuvaju uspomenu na žrtve i okrutnost rata, kako bi buduće generacije mogle izbeći bolne pogreške svojih predaka.
Građanski pokolj
Sovjetski Savez i Avganistan ratovali su od 1979. godine sve do 1989, kada su se Sovjeti i povukli. Posle toga usledio je brutalni građanski rat gde su se razne političke frakcije borile za vlast. Ismail Kan, jedan od zapovednika mudžahedina iz redova Tadžika, koji je posle rata postao guverner provincije Herat, a danas je ministar energetike, delimično finansira muzej. Često je na meti napada talibana, a preživeo je i jedan atentat.
