Budućnost EU (3): Daleko od "evropskog sna"
Evroskeptici na Temzi, u krilu same Kameronove Konzervativne partije i u izrazito evrofobičnoj Nezavisnoj Partiji Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP), predviđaju da će -"britansko pitanje" ili NE rečeno Evropskoj uniji - nestati sa scene ili će da bude iz temelja modifikovano (nešto što je blisko Kameronovom pregovaračkom projektu).
U svakom slučaju, takva Evropska unija "neće definisati Evropu, odnosno njene ambicije u novim geopolitičkim uslovima". Po ovom gledištu smatra se da praktično nije ostvariva jedinstvena politika koja bi odgovarala celoj Evropi.
Dosadašnji razvoj je - navodi se - empirijski pokazao da ono što odgovara jednom delu Evrope, naprosto, ne odgovara njenom drugom delu. Pogotovo ne odgovara svim njenim delovima.
Ključni problem Evropske unije u sadašnjem obliku nije, po mišljenju analitičara u Londonu, njen višenacionalni identitet, niti, pak, "nacionalni šovinizam" koji uzima maha; niti je to krizom pogođena Evrozona, nego ovakva zona slobodne trgovine u čijem je središtu - smatra se - Nemačka kao gravitacioni centar Evropske unije.
Nemačka izvozi u zemlje Unije pedeset odsto njenog bruto nacionalnog proizvoda. Sa proizvodnim kapacitetima koji premašuju apsorbcionu sposobnost potrošnje u samoj zemlji, "Nemačka zavisi od izvoza kako bi zadržala ekonomski rast, punu zaposlenost i socijalni balans.... Strukture Evropske unije - među njima veliki deo evropskog zakonodavstva i vrednost evra - dizajnirane su tako da servisiraju ovu zavisnost od izvoza".
Posledica: Evropa je već faktički podeljena na dva dela; zemlje Mediterana i zemlje severa kontinenta, kakve su Nemačka i Austrija.
Britanski evroskepticizam registruje ovde da je, širom kontinenta, evidentno jačanje evroskeptičnih partija, kako onih sa desnice, tako i onih levičarskih. Taj trend znači ujedno i delegitimizaciju do sada vodećih partija u Uniji.
Ni u snovima
Ekstremno integrisanu Evropu nisu - ide dalje teza - anticipirali ni prvobitni "sanjari evropskog sna", Mone, Delor ili jedan De Gol.
Britanski primer je UKIP, Najdžela Faraža, partija koja je na trenutnoj političkoj sceni Britanije treća snaga (za prsa iza Laburista) iako je do sada bila samo marginalni politički fakat.
Pogled sa Temze na doglednu budućnost Evropske unije uglavnom je u saglasju sa analizama koje kažu da će Evropu u narednoj deceniji sve više definisati povratak na veliku scenu nacionalnih država.
