Ekipe MMF napustile Brisel
Pregovori između Grčke i njenih poverilaca ponovo su obustavljeni jer je ekipa MMF-a napustila pregovarački sto i vratila se u Vašington. Nezadovoljni su jer Grci odbijaju da urade ono što se od njih traži i hoće da pregovaraju umesto da slepo slede direktive kako je to radila prethodna vlada u Atini.
Grci uporno odbijaju novo smanjenje penzija jer od njih žive ne samo penzioneri, već i mladi ljudi među kojima ima 60 odsto nezaposlenih. Takođe odbijaju da reformišu tržište rada onako kako to traži MMF, koji zahteva pomeranje starosne granice za odlazak u penziju i održavanje sistema po kome gubitak radnog mesta automatski znači i gubitak zdravstvenog osiguranja.
Nije gotovo
Razgovori se nastavljaju idućeg četvrtka i petka, kad će se u Briselu ponovo sastati Evrogrupa (ministri finansija). Mnogi analitičari smatraju da je za poverioce najvažnije da sruše Sirizu i Ciprasa, da ne posluže kao "loš primer" Španiji i Italiji.
Treći predmet spora je tzv. primarni budžetski suficit - količina novca koja postoji u budžetu pre otplate svih kredita i obaveza. Ovaj novac ne koristi grčkoj ekonomiji, ali služi poveriocima kao garancija.
Čuvaju bogataše
MMF ne prestaje da drži moralne pridike u vezi s plaćanjem poreza, ali krije zašto štiti najbogatije Grke držeći u tajnosti listu grčkih milijardera koji ne plaćaju porez.
Predstavnike poverilaca zanima da izvuku novac ako ne od ekonomskog rasta, onda od uvođenje novih poreza i nameta, mada time bukvalno ubijaju deo stanovništva. Iako govore o ekonomskom rastu, oni sve rade da do njega ne dođe i zagovaraju mere koje bi Grčku još dublje gurnule u deflaciju - stanje kada zbog masovnog siromaštva nema potražnje, ni potrošnje, ni proizvodnje, dok cene padaju. Tada bi strana privatna preduzeća, na čelu s nemačkim, po bagatelnim cenama mogla da kupe grčku državnu imovinu gurnutu u privatizaciju: od plaža do aerodroma, luka i rudnika.
Holanđanin zapretio Ciprasu
Grčka nema drugu opciju osim da donese teške odluke koje traže međunarodni poverioci, ako želi da osigura dodatni zajam i izbegne bankrot, rekao je šef evrogrupe Jeron Dijselblom.
- Ako grčka vlada ne može da prihvati činjenicu da nema lakih rešenja i da se moraju doneti teške odluke, onda je sama. Mi ne možemo da pomognemo Grčkoj, ako ona ne želi da pomogne sama sebi - rekao je Disjelblom.
Bez postizanja dogovora između Grčke i poverilaca (Evropske centralne banke, Evropske komisije i MMF-a), Atina na kraju ovog meseca neće moći da isplati 1,6 milijardi evra MMF-u. Ostaju otvorena pitanja - da li je MMF spreman da Grčku odvede u bankrot ostajući tvrdo pri svojim zahtevima? Da li je EU spremna da se stavi na stranu Grčke u ovom konfliktu s ciljem da evro-zona izbegne zemljotres koji bi izazvao povratak na drahmu? Bilo je nagoveštaja da su EK, Nemačka i Francuska, ali i Grčka, spremne da popuste.