Zašto Zapad ne osuđuje ideju velike Albanije (1): Tirani ključ u "gasnom ratu"
Evropska unija i SAD nastavile su da prećutkuju pitanje "velike Albanije" čak i posle nedavnog sukoba makedonske policije sa albanskim teroristima u Kumanovu.
- Takozvano albansko pitanje je tabu tema koju niko od evropskih političara i poslanika ne želi da otvori iako im je sto puta rečeno da bez rešenja tog pitanja nema trajnog mira na Balkanu - objašnjava za "Vesti" iznervirani sagovornik iz jedne institucije EU koji se dugo bavi jugoistočnom Evropom.
Mnogi se zato pitaju šta i ko "drži leđa" albanskom premijeru Ediju Rami koji sebi može da dozvoli da otvoreno zagovara ujedinjenje u "prirodnu" ili "veliku Albaniju"?
Istraživanje "Vesti" pokazalo je da je, pored potpune lojalnosti NATO i SAD, jedna od ključnih karata Tirane - njen "energetski džoker".
Godinu dana posle dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, ovih dana u Albaniji počinje izgradnja deonice prekojadranskog gasovoda (TAP). Njime će se do zapadne i srednje Evrope dopremati azerbejdžanski gas linijom Turska-Grčka-Albanija-dno Jadranskog mora-južna Italija.
Iako u početku nije važio za favorita, projekat TAP pobedio je 2013. godine na azerbejdžanskom tenderu. Iz igre je tako izbačen konkurentski projekat Nabuko koji je odgovarao Beogradu jer je njegova trasa išla preko Turske, zatim linijom Bugarska (sa krakom prema Srbiji)-Rumunija-Mađarska-Austrija.
Gasovod TAP doneo je Albaniji položaj energetske raskrsnice i vodećeg strateškog saveznika Zapada na Balkanu. Izgradnja podzemnih skladišta gasa, koji će biti vlasništvo švajcarske firme Akspo, počinje takođe ovih dana. Švajcarska je u martu poklonila Albaniji šest miliona evra za uređenje infrastrukture za skladišta. Od ukupno 870 kilometara dugačke trase, kroz Albaniju će prolaziti 271 kilometar ovog gasovoda.
- Iz Albanije će se gas dostavljati do balkanskih država kao Kosovo, Crna Gora, BiH, Makedonija ...- ponovili su zvaničnici u Tirani u više navrata. Slučajno ili ne, u ovom nabrajanju Srbija se ne pominje.
Cilj SAD je da smanji evropsku zavisnost od ruskog gasa i time i ruski uticaj u Evropi. Zato se Vašington svim silama i sredstvima bori da spreči ostvarenje ruskog projekta Turski tok kao što je to već uradio sa Južnim tokom.
Svi koje zanima pitanje američke energetske strategije u Evropi i na Balkanu mogli su počev od 2011. godine da na sajtu Vikiliks pročitaju analize koje je američka ambasada u Rimu slala u Vašington. U poverljivoj depeši od 24. februara 2009. godine na primer doslovno piše da je Južni tok suprotan interesima SAD. Jasno se kaže da "srž američkih bezbednosnih interesa u Evropi" čine "nezavisnosti Kosova" i "politika podrške širenju EU i NATO". Ove depeše, međutim, u srpskim vladama i obaveštajnim službama, kao da nije imao ko da čita.
Srbija kratkih rukava
Srbija se od 2007. pa sve do kraja prošle godine držala Južnog toka čak i kada su Rusi počeli da "dižu ruke" od ovog projekta, a italijanski mediji uveliko otvoreno najavljivali izlazak iz njega zbog američkog pritiska. Srbija je zatim nastavila da vodi takozvanu neutralnu politiku po šemi "i Rusija i SAD" čija je osnovna odlika nejasnoća i nepredvidljivost. Tako je sada skoro dospela u položaj da energetski zavisi od dobre volje Albanije za dobijanje kraka za TAP.
Švajcarski projekat
Projekat TAP je nastao 2003. u jednoj filijali švajcarskog energetskog giganta Akspo (Axpo). Po 20 odsto udela u TAP-u sada imaju azerbejdžanski SOKAR, britanski BP i norveški Statoil. Belgijski Fluksis poseduje 19 procenata, španski Enagas 16 odsto, a švajcarski Akspo 5 odsto.
