Da li je Vinston Čerčil bio gej?
U dvadesetim godinama života Vinston Čerčil stekao je reputaciju mrzitelja žena, koja će ga pratiti celog života, tvrdi poznati biograf Majkl Bloh u kontroverznoj novoj knjizi "Closet Queens: Some 20th Century British Politicians".
Bloh tvrdi da je Čerčil najverovatnije bio gej i da je čak i prema sopstvenoj supruzi, naročito prilikom prvog susreta bio veoma neprijatan.
Pročitajte još:
* U Staljinovom grobu sahranjen dvojnik
Supruga mu je, navodi biograf, bila potrebna zbog karijere, a zbog snažne potrebe da produži lozu, odlučio je i da ima decu. Ipak, njegov bračni život nije bio ni najmanje romantičan.
Čak je i Džok Kolvil, Čerčilov kasniji privatni sekretar pisao da je britanski državnik od žene tražio samo da “dobro vodi domaćinstvo, kuva božansku hranu, vodi računa o deci i bude odana”.
Oni su imali petoro dece, ali Čerčil nije uživao seksu i izbegavao ga je, piše Bloh.
S druge strane, on je imao snažna ljubavna osećanja prema muškarcima.
“Da li je moguće da je čovek koji je svoju zemlju doveo do pobede u Drugom svetskom ratu bio gej? Postavio sam sebi to pitanje, ne samo zbog Čerčila, nego i raznih drugih političara iz 20. veka nakon što sam završio biografiju bivšeg lidera Liberala Džeremija Torpa. Iako je Torp bio galantan prema damama, dva puta u braku i otac jednog sina, vodio je tajni homoseksualni život”, piše Bloh.
Naravno, morao je da se krije od javnosti, budući da je homoseksualnost bila ilegalna sve do 1967. Biograf smatra da ga je upravo to pripremilo za posao političara, budući da je zbog svojih skrivenih sklonosti morao da razmišlja uvek nekoliko koraka unapred.
Bloh kaže da je kao đak Čerčil već imao susret sa homoseksualnošću i to u školi Herou, u kojoj je bilo više zabeleženih incidenata te vrste.
Takođe, na početku karijere, kada je imao 21 godinu, jedan političar optužio ga je za “čin odvratnog nemorala”, dok su služili vojsku u Sendharstu nekoliko godina ranije.
Ako je Čerčil i imao takve sklonosti, optužbe koje su tada iznete verovatno su ga učinile još odlučnijim da svoja osećanja drži pod kontrolom, kako bi gradio karijeru.
“Bio je veliki narcis i egzibicionista. Bio je emotivan, lako je puštao suzu, voleo je svileni donji veš i smetalo mu je što je nizak, a to kompenzovao hrabrošću i upornošću”, piše Bloh.
Početkom 20. veka Čerčil se najviše družio sa četiri druga buntovna i mlada Torijevca. Zvali su ih “Huliganima”, a njihov mentor bio je lord Rozberi, bivši premijer o kom se šuškalo da je gej.
Kada je prešao u Liberale i s njima osvojo vlast 1905. vodio je računa o jednom ogranku Sekretarijata za kolonije, a za pomoćnika Edija Marša.
Marš koji je bio dve godine stariji od njega, bio je zaljubljive prirode i sklon mladim piscima i glumcima, tvrdi Bloh.
Bio je robovski odan Čerčilu narednih pola veka.
“Malo ljudi je srećno kao ja”, pisao je Čerčil Maršu 1908, “da u mračnom i dosadnom Sekretarijatu za kolonije pronađe prijatelja kog ću ceniti i čuvati do kraja života”.
S još jednim mladićem anđeoske lepote uspostavio je blisku vezu koja je trajala celu deceniju. Reč je o seru Arčibaldu Sinkleru, kom je Čerčil obećavao napredak u politici, iako on nije bio ni izbliza kadar da se bavi takvim poslom.
Zbog tog prijateljstva, Sinkler je zaradio nadimak”potrčko glavnog dečaka”. Izgubljena je većina pisama koja su razmenjivali, ali ono što je preostalo pokazuje međusobno divljenje na ivici zaljubljenosti.
Tokom života povezivan je sa nizom muškaraca u čiju se seksualnu orijentaciju sumnjalo.
“Pod stare dane”, prijatelj Somerset Mogam navodno ga je pitao da li je ikada imao seks sa muškarcem.
Čerčil je odgovorio: “Jednom sam bio u krevetu sa kompozitorom Ajvorom Novelom. Bilo je veoma muzikalno”.
Ako se tako nešto desilo, verovatno je reč o incidentu. Ipak, deluje da je najbliskiji odnos imao s muškarcima, čak i ako nije fizički “prelazio granicu”, piše Bloh.
