Naftna mrlja preti obalama juga SAD-a
Velika naftna mrlja koja se širi iz Meksičkog zaliva mogla bi tokom večeri po lokalnom vremenu da dođe do obala četiri američke savezne države - Misisipija, Alabame, Floride i Luizijane, javila je agencija Rojters.
Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da je kompanija "Britiš petroleum" (BP) odgovorna za štetu i čisćenje široke naftne mrlje, ali i da će se njegova administracija obratiti na "svaku pojedinačnu adresu" na koju bude mogla.
"BP je u krajnjoj liniji odgovoran za finansiranje troškova operacija čišćenja, ali će moja administracija nastaviti da koristi svaki dostupan resurs koji nam stoji na raspolaganju, moguće i Ministarstvo odbrane", rekao je Obama.
Predsednik je naložio ministru unutrašnjih poslova Kenu Salazaru, ministarki za nacionalnu bezbednost Dženet Napolitano i šefu Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) Lizi Džekson da posete pogođena područja i uvere se da "BP i celokupna američka vlada čine sve što je moguće ne samo da odgovore na incident nego da utvrde i njegove razloge".
Sjedinjenim Američkim Državama bi moglo da bude potrebno 90 dana da spreče masovno izlivanje nafte u more, izjavio je u međuvremenu visoki zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova Dejvid Hejz.
Procenjuje se da oko 5.000 barela (795.000 litara) nafte dnevno istekne iz podvodnih bušotina, a ministarstvo, prema Hejzu, neće zaustaviti bušenje podvodnih površina dok naftne kompanije ne pokažu da ne mogu da se izbore sa isticanjem nafte.
Povodom širenja naftne mrlje oglasio se i Pentagon, koji razmatra koje resurse može upotrebiti u pokušaju suzbijanja ekološke katastrofe većih razmera, ali za sada nikakva odluka nije doneta.
Jednaest radnika na naftnoj platformi nestalo je posle velike eksplozije prošle sedmice, a pretpostavlja se da su u nesreći svi nastradali.
Na platformi se u trenutku eksplozije nalazilo 126 radnika i 115 njih je spaseno.
Najveća svetska kompanija za istraživanje naftnih bušotina "Transoušn" je vlasnik platforme, koja je od obale savezne američke države Luizijana udaljena oko 80 kilometara i u kojoj je uvedeno vanredno stanje.
Strahuje se da bi ekološka katastrofa mogla da se odrazi na ribolov, ugrozi faunu i plaže u pomenute četiri države.
Američki list "Vašington Post" piše da bi naftna mrlja mogla po veličini da prevaziđe onu koja je na kalifornijskoj obali kod Santa Barbare nastala 1969, što je dovelo do uvođenja moratorijuma na vađenje nafte i gasa na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD.
Najsmrtonosnija eksplozija naftnih bušotina u svetu dogodila se 1988. na oko 200 kilometara od škotskog grada Aberdina, kada je poginulo 167 ljudi.
