Rusija osvaja Arktik
Rusija je zvanično pustila u rad na Arktiku plutajuću stanicu Severni pol 2015, a ceremoniji je prisustvovao Dmitrij Rogozin, ruski vicepremijer zadužen za vojni industrijski kompleks koji je poručio da je Rusiji neophodno čvrsto uporište na Arktiku.
- Došlo je vreme da Rusija dođe na Arktik i osvoji ga, barem deo koji je naše područje odgovornosti - rekao je Rogozin.
On je dan ranije bio na norveškom arhipelagu Svalbard odakle je pokrenuta ruska ekspedicija na Severnom polu, što je izazvalo negodovanje Osla. Naime, Norveška nije članica EU, ali se priključila sankcijama protiv Rusije i zabrane ulaska ruskih zvaničnika važe na njenoj teritoriji. Pri tom je Rogozin visoko na listi osoba kojima je zabranjen ulazak u EU.
Pročitajte još:
* Rusija: Ukrajina totalitaristički prekraja istoriju
Sovjetsko nasleđe
Međutim, SSSR je na osnovu Svalbardskog sporazuma iz 1920. priznao suverenitet Norveške nad arhipelagom Svalbard u zamenu za pravo ravnopravnog ekonomskog iskorišćavanja te teritorije. Parlament Norveške je rezolucijom iz 1947. godine priznao je da je bivši SSSR država koja ima naročite ekonomske interese na arhipelagu Svalbard, a Rusija je ta prava nasledila posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
U vreme SSSR-a Norvežana je na arhipelagu bilo manje nego Sovjeta, od kojih je Rusiji ostalo jedno aktivno rudarsko naselje i dva konzervirana.
Stoga Norvešku mnogo više žulja ruski prodor ka bogatim resursima arktičkog kruga. Tim pre što Rusija koristi i Svalbard kao najseverniju tačku iz koje polaze polarne ekspedicije. Pri tom je još nekoliko konkurentskih zemalja oslonjeno granicama na polarni krug i njegove bogate resurse, posebno naftu i gas. Među njima su i Amerika, Danska i Kanada.
Rogozin je na puštanju stanice u rad rekao da je početkom godine ruski predsednik Vladimir Putin doneo odluku da se oformi komisija za razvoj Arktika.
- Ova činjenica pokazuje da rukovodstvo zemlje, predsednik i vlada poklanjaju posebnu pažnju razvoju regiona i jačanju pozicije naše države u toj oblasti - rekao je Rogozin.
Balans za Ukrajinu
Zapadni mediji ukazuju da su se zahvaljujući globalnom otopljavanju i smanjenju ledenih naslaga na Arktiku otvorili novi trgovački putevi i pristup ogromnim zapasima nafte i gasa, što odgovara razvoju ruske infrastrukture na severu zemlje. Ukazuje se da je Moskva započela proces militarizacije ruskog dela Arktika tako što je razmestila bazu Severne flote na arhipelagu Nova zemlja. Na najvećem ostrvu je modernizovan aerodrom koji je osposobljen da prima savremene lovce i bombardere bivše Crvene armije.
Na moru mesecima
Plutajuća stanica Severni pol - 2015 funkcionisaće nekoliko meseci. Otvaranje stanice označava obnovu ruskog programa plutajućih stanica koji je suspendovan u leto 2013, pošto je stanica Severni pol 40 morala da bude evakuisana.
Krajem prošle godine održani su masovni manevri ruske flote i vojske na Arktiku, što je protumačeno kao konkretan signal NATO-a da je Moskva spremna da brani svoje interese po svaku cenu. Istovremeno je komanda Severne flote saopštila da je na Arktiku razmestila diviziju marinaca.
U "doktrini Putina", kako se navodi, Arktik je unet u prioritetnu zonu uticaja Moskve, što je po važnosti izjednačeno sa Crnomorskim regionom i Krimom.
Ruske akcije isprovocirale su Norvešku, jedinu članicu NATO-a koja je fizički prisutna na Arktiku, upravo preko arhipelaga Svalbard. Otvaranje nove linije fronta na Arktiku, kako se smatra, unosi novi element destabilizacije u odnosima Moskve i zapada. Stoga mnogi veruju da Vladimir Putin to može da iskoristi za slabljenje pre svega američkog pritiska u Ukraijini. Zato razni izvori i autori zaključuju da će Rusija korak po korak da pojačava svoje prisustvo na Arktiku, dok god NATO i EU budu pokušavali da Moskvu uvlače u vrtlog ukrajinske krize.
Uporište u ledu
Rogozin je objasnio da je plutajuća stanica važna da kako bi se istražilo i dostavilo Kremlju šta je neophodno kako bi se proširili resursi stalnih polarnih stanica, čime bi Rusija zaista mogla da zauzme čvrsto uporište u regionu Arktika.
- Nekome to može da se svidi ili ne, ali to je njihov problem. Najvažnija stvar za nas je da nama to odgovara i da je korisno za našu državu - naveo je Rogozin.
