Makedonija kao Belgija
Da bi izašla iz duboke krize, Makedonija bi trebalo da postane federalna država po modelu Belgije, a preduslovi za to, kako je rekao Musa Ljamalari, predsednik organizacije Albanska dijaspora, jesu promena imena, zastave, grba i organizovanje popisa stanovništva.
Albanska dijaspora smatra da Makedonija treba da ima dvodomni parlament, sa domom naroda i građana, a traži i da se uvede funkcija potpredsednik države sa predsedničkim mandatom od šest godina.
Na kartu federalizacije Makedonije odavno je zaigrao i Menduh Tači, lider opozicione Demokratske partije Albanaca.
- Makedonija mora da se redefiniše i da od unitarne države postane federacija ili konfederacija, a odnosi između Makedonaca i Albanaca moraju se postaviti na sasvim drugačiji način zato što je Ohridski dogovor, kojim je okončana vojna kriza 2001. godine u Makedoniji, odavno mrtav - rekao je Tači.
Da u Makedoniji funkcionišu paralelne institucije dva najveća etnikuma, što vodi ka podeli zemlje, prošle godine je upozorio i univerzitetski profesor i prvi civilni ministar odbrane Makedonije Trajan Gocevski.
- Najopasnije su etničke podele. Mi gradimo multietničko društvo koje treba da se integriše, a u osnovi pravimo paralelne institucije Makedonaca i Albanaca. Već imamo paralelan obrazovni sistem na makedonskom i albanskom jeziku, paralelno zdravstvo, privredne komore, operatere mobilne telefonije, a podele postoje i u kulturi. Procesi koji se vode ne idu u prilog unitarnom karakteru Makedonije, već vode ka njenoj podeli i federalizaciji - ocenio je Gocevski.
