Linkoln nosio bradu zbog 11-godišnje devojčice
Jedna od najpoznatijih brada u istoriji puštena je zbog pisma 11-godišnje devojčice, poslatog svega nekoliko nedelja pre izbora Abrahama Linkolna za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Mala Grejs Bedel iz Vestfilda, u Indijani, promenila je lice američke istorije, kao i izgled novčanica od pet dolara, na kojima se pojavljuje bradati lik 16. američkog predsednika, čija se 150. godisnjica od smrti obeležava na današnji dan.
Sajt „mashable“ pronašao je priču o čuvenoj bradi koju je Linkoln popularizovao tokom svog prvog predsedničkog mandata, između 1860. i 1864. "Maljavu" modu inicirala je 11-godišnja Grejs svojim pismom budućem predsedniku SAD. Dotad je Linkoln, tada 51-godišnjak, uvek imao obrijano lice.
U svojoj poruci od 15. oktobra 1960, devojčica savetuje Linkolnu da pusti bradu kako bi se više dopao ženama.
"Vaše lice je tako mršavo. Sve žene vole bradu i one bi sigurno potstakle svoje muževe da glasaju za vas i učine vas predsednikom“, napisala je Grejs.
Četiri dana kasnije, stigao joj je odgovor: "Nikada nisam pustio da mi brada izraste, zar ne mislite da bi ljudima delovalo glupo da to sada učinim?".
Ipak, izgleda da je Linkoln poslušao devojčicin savet, jer se mesec dana kasnije po prvi put pojavio u javnosti s bradom; i osvojio izbore. Tokom svog inauguralnog putovanja između Ilinoisa i Vašingtona, Linkoln je tražio da se povorka zaustavi u Vestfildu gde je tražio da se sretne sa Grejs.
"Grejsi, pogledaj moju bradu. Pustio sam je tebe radi", ispričaće kasnije devojčica.
Sto pedeset godina kasnije, Liz Bedel, 23-godišnja stažistkinja u Kongresu, otkrila je priču o svojoj dalekoj rođaki na izložbi posvećenoj Abrahamu Linkolnu. Pročitala je prepisku između svoje čukun-tetke i predsednika izloženu u jednoj od vitrina.
"Krenule su mi suze kada sam pročitala pismo koje je Grejs Bedel napisala Ejbu Linkolnu. Odrasla sam sa tom pričom u koju nikada nisam istinski poverovala", napisala je Liz u knjizi utisaka.
Abraham Linkoln je ubijen 15. aprila 1865. godine, na početku svog drugog mandata. U njega je pucao južnjački fanatik Džon Vilks But u Fordovom pozorištu, u Vašingtonu.
Linkoln se smatra jednim od najvećih američkih predsednika. Suprotstavljao se ropstvu koje je defitinitvo ukinuto proglasom donetim po završetku Secesioništičkog rata 1865.