Ciprasu više ne veruju
Ciprasovo odbacivanje mera štednje, zahtevi za isplatnom ratne odštete od Nemačke i zbližavanje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, istopili su simpatije prema Grčkoj. Ako i preživi sledeća tri meseca balansirajući na ivici bankrota, Grčka je možda propustila priliku za dugoročan dogovor o dugu sa zemljama članicama evrozone, koje su joj najvažniji poverioci.
Vlada premijera Aleksisa Ciprasa izgubila je poverenje kreditora, tako da su dovedena u pitanje sva rešenja koja su prošlih nedelja nuđena Grčkoj.
Budući da je odbačena mogućnost za otpis dugova, najbolji plan za Grčku bio bi da prvo otplati skupe zajmove Međunarodnog monetarnog fonda, prevremeno isplati obveznice Evropske centralne banke (ECB) i produži kredite kod zemalja članica evrozone.
- To bi bilo najbolje rešenje koje bi proračunu Grčke uštedelo milijarde evra, i smanjilo izloženost MMF-a i ECB-a Grčkoj - kaže za Rojters Jakob Funk Kirkegard iz Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju.
Takvo rešenje smanjilo bi efektivnu kamatnu stopu na grčki dug na manje od dva odsto, i znatno smanjilo glavnicu koju će otplaćivati u sledećoj deceniji.
Ciprasovo odbacivanje mera štednje, zahtevi za isplatnom ratne odštete od Nemačke i zbližavanje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i Varufakisovo otezanje pregovora i traženje otpisa dela duga, istopili su simpatije prema Grčkoj.
Kreditori poput Nemačke, Holandije i Finske traže da Međunarodni monetarni fond ostane uključen u rešavanje problema, jer ima moć da pritisne Atinu da provede reforme, u čija obećanja se sve manje veruje.
