Francuski masoni: Srbija može da bude most između Istoka i Zapada
Srbija ima svoje mesto u Evropskoj uniji i može da bude posrednik između istoka i zapada, posebno zbog dobrih odnosa sa Rusijom, smatra veliki majstor Velikog orijenta Francuske Danijel Keler i dodaje da nije slučajno što je Srbija oduvek bila "raskrsnica Evrope".
- Raskrsnica za nas simbolički znači želju da od Srbije napravimo posrednika između istoka i zapada, imajući u vidu odlične odnose koje vaša zemlja ima sa Rusijom - navodi predsednik Saveta reda slobodnozidarske Obedijencije Veliki orijent Francuske u razgovoru za Tanjug.
Obedijencija broji više od 1.200 loža, među kojima je i desetak u Srbiji, a Keler je boravio u Beogradu kako bi podržao rad slobodnih zidara iz srpskih loža i govorio na tribini o Evropi i evropskim integracijama.
Keler kaže da je određeni broj pitanja u bližoj prošlosti Evrope doveo do preispitivanja legitimiteta EU i svrhe te zajednice, u koju su, kako ocenjuje, danas mnogi razočarani.
Uloga masona u takvoj Evropi treba da bude usmerena ka iznedrivanju ideja koje će omogućiti da se pronađu novi putevi, kaže Keler, i podseća na krizna žarišta, navodeći kao primer Ukrajinu, ali i Grčku.
- Lično bih se osetio kao gubitnik kad bi Evropa bila dovedena u pitanje zbog nemogućnosti da se ti problemi reše - kaže Keler i ističe da tu Srbija treba da preuzme ulogu posrednika i strateškog partnera u interesu svih.
Upitan da li je tokom svoje posete razgovarao sa predstavnicima vlasti, Keler kaže da Veliki orijent Francuske nema odnose s Vladom Srbije, "što ne znači da ih ne bi oberučke prihvatili".
- Ali to u ovom trenutku nije na dnevnom redu - kaže Keler.
Ulazak u masonsku ložu jednostavan
Govoreći o ulozi masona u društvu, Keler kaže da slobodni zidari neprestano rade na usavršavanju čoveka i čovečanstva uopšte i da kroz težnju za izgradnjom nečeg bojeg u sebi idu ka krajnjem cilju, a to je izgradnja i poboljšanje društva u kojem živimo. Prema njegovim rečima, ulazak u masonsku ložu veoma je jednostavan.
Dovoljno je, kako navodi, podneti kandidaturu, odnosno motivaciono pismo koje organizacija potom razmatra, ili je potrebno da osoba poznaje nekog masona koji će mu predložiti ulazak.
Selekcija kandidata se, naglašava, ne obavlja prema statusnim simbolima, tako da novac i zanimanje nisu važni, već potencijal kandidata da pronađe sebe u idejama postojanja organizacije i da se onda uklopi u radu sa ostalom braćom.
On objašnjava da su, od 1.260 loža Velikog francuskog orijenta, 150 inostrane, što pokazuje njihovu želju za međunarodnim prisustvom.
Dodaje i da je Veliki orijent Francuske tokom istorije osnivao određene lože u zemljama u kojima je biti mason bilo opasno i u kojima su državni sistemi bili suprotstavljeni masoneriji uopšte.
Upitan koliko Srba pripada Velikom orijentu Francuske i koji je profil tih ljudi, Keler odgovara da takav pristup masonskoj organizaciji u kojoj se on nalazi nije pravilan.
- Suština je širenje slobodnozidarskih ideja kroz ideje koje usvajaju naša braća, a koje mogu koincidirati sa njihovim profanim aktivnostima na funkcijama raznih državnih organa i vlasti - dodaje Keler.
