Bivša Juga sahranila druga
Čovek je jedini prijatelj koji veruje, a anđeli su prijatelji koji ostaju. Najbliže ovom rečenicom bi se mogla opisati jedna retkost u ova vremena iskazana čovečnim gestom u najtežem trenutku
Edin Osmanović - Edo kako su ga zvali prijatelji skoro dve decenije živeo je u Beču, u 15 okrugu. Bio je varioc, veštih ruku, koji je voleo da večeri provodi sa svojim prijateljima poreklom iz država nekadašnje Jugoslavije u lokalnom kafiću Mon ami. U poslednje vreme je bolovao, a kada je 47-godišnjak prerano napustio ovaj svet, njegovi prijatelji Hrvati, Bošnjaci, Srbi, Makedonci... nisu mogli da dozvole da bude sahranjen u javnoj grobnici za siromašne. Odlučili su da Eda vrate kući.
Dobra duša
- Naš Edin u Austriji nije imao nikoga. Svi njegovi su bili dole, u Bosni. A, on je bio čovek. Bio je stvarno dobra duša. Nije znao da mrzi, nije umeo da uvredi. Bio je srećan kada nekoga može da usluži, da pomogne, i tako je svima nama prirastao za dušu - priča Saša Ćurćijevski poreklom iz Makedonije.
S obzirom na situaciju, gradske vlasti su nameravale da Edina sahrane u Beču, ali njegovi prijatelji kažu da to nisu mogli da prihvate.
- On nije stigao da nam kaže svoju poslednju želju, ali mi nismo mogli da dozvolimo da bude sahranjen u grobnici za socijalne slučajeve, bez ikakve oznake. On to nije zaslužio. Napravili smo spisak nas koji bi da pomognu, ali javilo se oko 60 osoba, naših prijatelja. I mi smo bili iznenađeni da se toliko ljudi odazvalo, i da smo tako brzo sakupili blizu 4.000 evra za transport i sahranu u Bosni. Svi oni su zaslužni što smo uspeli da sve organizujemo - dodaje on.
Nova prepreka je bio pasoš i dozvola za putovanje. Kako pričaju, u ambasadi BiH u Beču u početku su bili malo skeptični kada su im zatražili pomoć, ali pošto su im detaljno objasnili o čemu se radi potrudili su se da im što pre pomognu.
Uvek zajedno
"Kada god je potrebno mi smo tu da pomognemo. Kada su prošle godine bile poplave, mi smo i zajedno i pojedinačno pomagali svoje mesto odakle smo. Uvek se družimo i držimo zajedno ovde u kvartu. Večeri često provodimo u kafiću Mon ami, a idemo zajedno i u ribolov", kaže Dženan.
Miljenik kvarta
Edin je nedavno sahranjen u svom rodnom selu Bikođe, u opštini Lukavac.
- Na pogreb je otišlo nas 12-oro iz Beča. Na granici su nam se čudili, jer niko nema isti pasoš. Jedan ima austrijski, jedan holandski, treći makedonski, četvrti bosanski, peti hrvatski... Neki od nas su po prvi put, kao ja, prisustvovali takvoj sahrani. Pred svim tim ljudima zahvalio nam se hodža, čime smo stvarno počastvovani. Sada nam je planu da našem Edinu napravimo spomen-ploču jer njegovi nisu to u mogućnosti da to urade. I to ćemo sigurno učiniti posle godinu dana od sahrane, ističe Saša.
Edin je bio miljenik kvarta, dodaje Borka Gudalović poreklom iz mesta Srbac u Bosni i Hercegovini.
- Bio je učen čovek, odličan majstor. Malo pre nego što se razboleo, napravio je terasu ovde ispred kafića gde svi sedimo. Bio je lep kao slika, uvek lepo i elegantno obučen. Voleo je da popije, ali nikada u životu nije galamio ili pravio neki problem. Bio je stvarno dobar čovek. Nikoga nije pogledao popreko - dodaje Borko, Edinov višedecenijski prijatelj.
Kulturu komšijskih odnosa koja se gajila u nekadašnjoj Jugoslaviji, ovo društvo je očigledno prenelo o u Beč. Bez obzira na politiku, oni su danas komšije u 15. kvartu, i brinu jedni o drugima.
- Znate, mi smo ovde svi zajedno bez obzira na nacionalnost - dodaje Dženan Pandža rodom iz Prnjavora.
- Mi smo ovde pozitiva. Ni u ovom, ni u drugim pitanjima niko nije ni pomislio nešto na nacionalnoj bazi, jer mi od tog nacionalnog kompleksa ne patimo. Sve što radimo radimo iz srca i po meri čoveka, zaključuje Dženan Pandža.
Saši spasli dete
Saša Ćurćijevski kaže da je na svojoj koži ostetio šta znači pomoć komšija i prijatelja.
"Pre četiri godine sin mi se otrovao dok je bio ovde. Svaki dinar mi je bio potreban da bi ga prevezao nazad u Makedoniju kako bi se lečio. Kada mi je trebalo, oni su mi pomogli i sakupili", ističe Saša.