Sa lopovske akademije pravo u Nemačku
Kriza, globalizam, siromaštvo i nestašica posla, kao i navala ljudi iz zemalja istočne Evrope koje su članice Evropske unije, doprinela je da lopovluk postaje u Nemačkoj problem broj jedan. Broj provala između 2006. i 2013. godine u toj zemlji je porastao za 40 odsto, a policija uspeva da razreši tek svaki šesti slučaj, saopštio je Savezni biro za kriminalistiku BKA.
Za mnoge je kriminal postao profesija, pa tako 85 odsto uhvaćenih provalnika predstavlja stare znalce u policiji. Najopasnije su organizovane bande koje uspevaju da za nekoliko sati opljačkaju čitave ulice i brzo nestanu sa plenom. Veliki broj ovakvih bandi dolazi, prema navodima BKA, iz Rumunije i Bugarske, kojima je otvoreno tržište rada u Uniji od prošle godine. Sličan trend primetile su i policije Švajcarske i Austrije.
- Organizovani kriminal je došao pred vrata naših građana - potvrdila je i Sabrina Fot, koja vodi nadležno odeljenje BKA.
Nedavno je održan sastank ove organizacije sa ekspertima za bezbednost i policijom jer inostrane kriminalne bande sve češće napadaju obične građane. Osim provala, najčešći prestupi su krađa, internet i telefonski kriminal, falsifikovanje lekova i trgovina ljudima, a pljačke postaju sve brutalnije.
Dunavski projekat
Da bi se suprotstavile ovim školovanim bandama, u martu su se u Majncu susreli predstavnici policija Nemačke, Austrije, Srbije, Bugarske i Rumunije. Pokrenut je program Dunavski projekat o zločinima protiv imovine, koji je razvila policija Bavarske. Osnovu čini zajednička mreža eksperata i redovna razmena informacija, čime bi trebalo da se olakša i poboljša istražni postupak. Na ovaj način bi se olakšalo praćenje kretanja počinilaca, ali i kradene robe. Policija, međutim, ne želi samo da otkrije lopove, već i da spreči provale.
O jednom takvom slučaju izvestio je švajcarski proizvođač nakita Johanes Mag iz Colikona. Četiri muškarca upala su u njegovu radnju, vezala ga i poprskala suzavcem. Zatim su porazbijali vitrine i izloge i iz njih odneli satove i nakit, pobegavši sa plenom vrednim oko 100.000 evra. Čitava akcija trajala je samo tri minuta. Švajcarska policija je uverena, a s tim se slažu i njihove rumunske kolege, da se u pomenutom slučaju radi o istočnoevropskoj, najverovatnije rumunskoj bandi. Savršenu pljačku objašnjavaju teorijom da su pljačkaši prošli obuku koju policija naziva "akademija zločina".
Pri tom se navodi da su rumunski policajci prošle godine pronašli knjigu koja pokazuje na koji način funkcioniše ova "akademija". Članovi moraju da imaju između 18 i 26 godina i visoki najmanje 1,60 metara. Oni koji ispunjavaju ove preduslove, navode švajcarski listovi, moraju da potpišu ugovor koji ih obavezuje da se bave zločinima najmanje 10 godina. Učenik sam snosi sve rizike, između ostalog "zatvorske kazne, udese posle zločina i rizik da se može desiti da policija na njega puca".
Mladići se školuju da budu superlopovi, a imaju obuku koja podrazumeva trening, vojnu disciplinu i jasnu hijerarhiju. Na programu treninga je 200 sklekova, trbušnjaka i trčanje najmanje 10 kilometara. Švajcarska strana još od 2014. godine poseduje saznanja o postojanju škole tog tipa, izjavio je jedan visoki portparol policije listu "Zontagsblik".
Istražitelji mnogo nade polažu u saradnju građana. Protekle godine je tako, zahvaljujući pozivu jednog svedoka, uhapšena banda koja je počinila više od 200 provala u zoni Minhena i Ingolštata. Bandu su činila dva Srbina, jedan Hrvat i jedan Nemac, koji su za kratko vreme ukrali robe i nakita u vrednosti od oko 2,4 miliona evra.
Za žrtve pljački i provala su psihičke posledice mnogo teže nego sam materijalni gubitak. Ljudi žele da se u svoja četiri zida osećaju bezbedno, a žrtva može da postane bilo ko, ne samo vlasnici vila. Lopovi i u najmanjim stanovima nađu nešto što im se isplati da odnesu. U policiji poručuju građanima da je rečenica "kod nas ionako nema šta da se ukrade" opasan presedan.
