Žene koje su menjale istoriju

Malo je onih koji se ne slažu sa činjenicom da se ženska moć ogleda u lepoti, strastvenosti i šarmu, ali i u mogućnosti da utiče na ključne civilizacijske događaje, a mnoge od njih bile su dovoljno moćne da menjaju istoriju.

Iako se smatra da je moć rezervisana za muškarce, postoje dame koje su ostavile jak pečat vremenu u kom su živele. Svojim uticajem i harizmom uspevale su da se izbore za najznačajnije pozicije u društvu.

Ono što je zajedničko svima njima jeste to da je svaka od njih imala snagu dostojnu divljenja. Mnoge su upravljale sudbinom naroda, ratovale, pisale zakone, borile se za slobodu i ravnopravnost.

1. JOVANKA ORLEANKA:Svetica na lomači

Mitska zaštitnica Francuske postala je poznata kada je dobila nebeske vizije da povede francuski narod u ustanak protiv engleske okupacije u 15. veku. Imala je samo 17 godina kada se našla na čelu francuskih pobunjenika u borbi za nezavisnost.

Jovanka Orleanka je uspela da ubedi kralja Šarla Sedmog da čuje nebeske glasove i podstakla ga na energičnu akciju protiv Engleza. Ime je dobila po čuvenoj bici za Orlean, kada je za samo devet dana podigla moral francuskih boraca koji su oslobodili grad.

Englezi i francusko sveštenstvo su je osudili zbog veštičarenja na nameštenom sudskom procesu i spaljena je na lomači. Godine 1920. proglašena je za sveticu i zaštitnika Francuske.

2. KLEOPATRA: Poslednji faraon

Egipatska kraljica iz grčke dinastije Ptolomeja, ljubavnica Julija Cezara i supruga Marka Antonija, svojim uticajem na rimsku politiku postala je, kao nijedna druga žena antičkog doba, prototip moćne žene.

Poslednja faraonka govorila je devet jezika, a vladala je Egiptom 22 godine. O njenoj lepoti ispisano je stotine stranica, iako se samo portret na novčićima, iskovanim za njenog života, može smatrati autentičnim.

Na presto je došla kada je imala 17 godina, ali je morala da se uda za svog 12-godišnjeg brata Ptolomeja Trinaestog. Kada joj je muž odrastao, bila je proterana iz zemlje. Cezar joj je vratio vlast. Rodila je sinove i Cezaru u Antoniju, ali je posle njegove smrti morala da prizna poraz. Ubila se tako što je kobru unela u svoje odaje.

3. HUREM SULTANIJA: Riđokosa veštica

Aleksandra Lisovska, kći pravoslavnog sveštenika, rođena je na samom početku 16. veka u zapadnoj Ukrajini, koja je tada bila deo Poljske. U prepadu Tatara na njen rodni kraj, 15-godišnja Aleksandra je odvedena na pijacu robova u Istanbulu, gde je kupljena za carski harem.

Savremenici svedoče da Aleksandra nije bila lepa, ali su sultanu godile njena vedrina i nežnost. Dobija ime Hurem. Sa njom će započeti nova epoha osmanske istorije, koju će kasnije istraživači nazvati sultanatom žena.

Sulejmanu je rodila petoricu sinova: Mehmeda, Selima, Abdulaha, Bajazita i Džihangira, kao i kćerku Mihrimah. Savremenici su zabeležili da je Hurem bila omražena, u prestonici su je zvali - riđokosa veštica. Tvrdili da je sultana omađijala seksualnim činima i ljubavnim napicima.

4. MARIJA TEREZIJA: Vojni rok i ženidba

Dok drugi rat ratuju, ti se, srećna Austrijo, ženi, rekla je Marija Terezija, austrijska nadvojvotkinja, češka i ugarsko-hrvatska kraljica. Ona je jedinstvenom politikom ženidbe i udaje dece postizala i čuvala mir sa susednim zemljama.

Umesto lepote krasili su je velika mudrost i umeće. Bila je prva i jedina žena koja je vladala Habzburškom monarhijom. Njena vladavina trajala je čak 40 godina, od 1740. do 1780. godine.

Reformisala je veru, školstvo, zdravstvo, a uvela je vojni rok za sve muškarce od 16 do 60 godina. Sa 19 godina udala se za Franju Stjepana Lotarinškog, a pričalo se da je kraljica imala bezbroj ljubavnika, ali i da je on bio sklon prevarama. Rodila je čak 16-oro dece.

5. INDIRA GANDI: Čelična ruka

Godine 1966. Indira Gandi je postala predsednik vlade Indije. Od tada pa sve do svoje tragične smrti s manjim prekidima će vladati mnogoljudnom Indijom.

Bila je jedino dete Džavaharlala Nehrua, školovala se na Visva-Barati univerzitetu i Oksfordu nakon smrti svoje majke. Pristupila je nacionalnom pokretu za oslobođenje Indije 1938. godine. Udala se četiri godine kasnije za pravnika, takođe političara i poslanika Ferozea Gandija, inače zaratustrijanca.

Bila je dve decenije na čelu države, druge u svetu po broju stanovnika. Imala je veliku vlast i moć, ali joj je život ipak bio nesrećan. Na njenu sahranu 1984. godine, posle atentata koji je izvršio Sik, pripadnik njene garde, došli su najviši državnici iz 100 svetskih zemalja. Pod njenim čeličnim vođstvom Indija je bila neprikosnoveni regionalni lider.

6. KATARINA VELIKA:Nemica ruska carica

Katarina Velika rođena je u Pruskoj, a kao ruska carica vodila je Rusiju nemačkom rukom, nastavljajući dela započeta od strane Petra Velikog.

Reorganizovala je administraciju i zakone države i proširila Rusku imperiju, dodajući joj Krim i dobar deo Poljske. Sofija Fredrik Augusta fon Anhalt-Zerbst, kako joj je bilo puno ime, bila je kćerka oficira, ali sa majčine strane potomak poznate porodice kneževa Holštajn.

Sa 14 godina je izabrana za buduću suprugu Karla Urliha, unuka Petra Velikog. Vladala je od 1762. do 1796. Bila je zaštitnik umetnosti, književnosti i obrazovanja, i napravila umetničku kolekciju, budući temelj Ermitaža. Katarina je proširila Rusiju i izgradila više od 100 novih gradova.

7. KRALjICA VIKTORIJA: Na tronu 63 godine

Kraljica Viktorija, kraljica Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske i carica Indije, bila je poslednja vladarka kuće Hanover. Tokom njene vladavine engleska monarhija je poprimila ceremonijalni karakter.

Viktorija je prvi put saznala za svoju buduću ulogu suverena kao desetogodišnja princeza na času istorije, a njena tadašnja guvernanta je 40 godina kasnije izjavila da je Viktorija na to samo rekla: "Biću ja dobro."

Vladala je društvom koje je idealizovalo majčinstvo i porodicu, a bilo joj je neugodno u prisustvu dece. Vladala je 63 godine.

8. MARIJA KIRI: Dvostruki nobelovac

Prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu bila je Marija Kiri čiji je životni san bio da postane fizičar. Rođena je u Varšavi, a u Parizu se udala za Pjera Kirija, s kojim je dala veliki doprinos nauci.

Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa mužem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona. Ona je do danas ostala jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta.

9. KLARA CETKIN:Bitka za ravnopravnost

Klaru Cetkin je veoma interesovala ženska politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene.

Razvila je socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj, od 1891. do 1917. godine pisala je za SPD-ove ženske novine "Jednakost".

Organizovala je proslavu prvog Međunarodnog dana žena, 8. marta, 1911. godine. Kao vatreni socijalista, objašnjavala je i da devojčice i dečake treba odgajati u duhu ravnopravnosti, i da nema razlike u muškim i ženskim poslovima.

10. ELEONORA RUZVELT: Prva dama u Senatu

Kada je reč o prvim damama Amerike, po političkom uticaju izdvaja se Eleonora Ruzvelt. Bila je i jedna od prvih žena primljenih u Senat 1911. godine, pre nego što je postala prva dama Amerike.

Mnogo je pomagala u radu svom suprugu Frenklinu Ruzveltu, mada su se žene drugih predsednika deklarisale kao domaćice. Posle smrti svog supruga nastavila je da bude aktivna u političkom životu.