Barbika, špijun detinjstva

Ni lutke nisu što su nekad bile, a svet, prepušten na milost i nemilost modernoj tehnologiji, više ne zna kako da se odbrani od veštačke inteligencije i svega što ona donosi. Kompanija Matel, koja je na nedavnom sajmu igračaka u Njujorku najavila da će na jesen predstaviti novu verziju supermoderne Barbike, izazvala je poprilične polemike u javnosti.

Tanjug/AP

Ispiraju nam mozak proizvodima agrokulture: Barbika kao uhoda korporacije

Novi proizvod nazvan helou Barbi obogaćen je softverom koji omogućava da deca razgovaraju sa lutkom. Lutka će slušati šta deca govore i tokom vremena sakupljati informacije o detetu, njegovim omiljenim temama ili kako mu se zove pas.

Barbika ne samo da snima razgovore s mališanima, već i te razgovore šalje kompaniji na obradu podataka. Navodno je Matel na ovaj način želeo da što bolje razume dečje potrebe i sazna o čemu deca ćaskaju sa lutkama.

A dete je preko bežičnog interneta povezano s korporacijom koja saznaje sve dečje zanimacije dok lutka svakim novim apdejtom može da nauči nove rečenice i tako manipuliše njegovim željama i potrebama.

Pročitajte još:

theharriedmom.com

* Barbi kakvu nikada do sada niste videli!

* Lutke iz izloga koje odgovaraju realnosti

* Barbiki prave novog dečka - Noleta!

* Dao 200.000 funti da bi izgledao kao Barbika

Prodaja Barbika opala je poslednjih godina, a potražnja za veb-aplikacijama i onlajn igrama je eksplodirala, pa se industrija igračaka okrenula novim tehnologijama. Kompanija Matel tvrdi da audio-datoteka služi samo da lutka može da vodi dijalog sa svojim vlasnikom, i da to nema nikakve veze sa marketingom.

Međutim, grupa Kampanja za komercijalno-besplatno detinjstvo pokrenula je potpisivanje peticije da Matel odustane od proizvodnje ove lutke.

- Dok deca razgovaraju s lutkom, ona se direktno obraćaju konglomeratu čiji je jedini interes finansijski - napisala je Suzan Lin u saopštenju grupe.

Prof. dr Igor Čatić iz Zagreba, stručnjak za tehnologiju prerade polimera, kaže za "Vesti" da se industrija igračaka često poigrava sa nama prodajući nam rog za sveću. Tako se pojedine kompanije reklamiraju da proizvode eko-lutke, što je još jedna ekološka manipulacija za bolju prodaju.

- Bioplastične lutke nisu od danas, stare su najmanje 100 godina. Ali nove generacije zaluđene ispiranjem mozga da sve mora biti "bio" i "prirodno", to ne znaju. I zato im se staro može prodati kao potpuno novo. Prvu ekološku bioplastičnu lutku načinio je francuski proizvođač Petitcollin pre 100 godina. Bila je načinjena od celuloznog nitrata i kamfora. Te su se lutke proizvodile do 1960. godine. A 1959. godine na tržište je stigla čuvena Barbika, načinjena od PVC-a. Sad taj isti proizvođač proslavlja 100-godišnjicu celuloidne lutke i izbacuje na tržište "eko-lutke od nove bioplastike". Lutke su napravljene od skrobne bioplastike, a proizvođač naglašava da skrob ne potiče od GMO proizvoda i da se lutka može 100% reciklirati. Ako taj opis nije tipični primer ispiranja mozga proizvodima agrokulture, onda šta jeste - pita se prof. Čatić.

I PVC lutke se mogu reciklirati u potpunosti.

- Polietileni proizvode više energije po jedinici od kamenog uglja. Jednom sam pisao kompaniji koja proizvodi polietilen jer mi nešto nije bilo jasno. Naime, u njihovoj specifikaciji materijala među ostalim piše: "Taj plastomer nema ekvivalent na tržištu. On sadrži više od 50% materijala na bio-osnovi." Na pitanje šta čini ostatak osnove do 100%, nikada nisam dobio odgovor. Sve lutke prave se od organskih, ali cenjene su i one od anorganskih polimera. Drvo, slama, tekstil uz plastiku i gumu su polimeri. Bioplastične lutke nisu od danas, stare su najmanje 100 godina - ističe prof. Čatić.