Lenji, pohlepni Grci - stereotip ili istina?
Grke, čija zemlja pokušava da se izbori sa ekonomskim reformama i pregovorima o otplati duga, mnogi evropski mediji i političari optužuju za lenjost i koristoljublje, ali statistički podaci ne podržavaju te stereotipe, navodi Bi-Bi-Si (BBC).
Čelnik Evrogrupe Jerun Dejselblum i nemački ministar finansija Volfgang Šojble stvorili su svojim oštrim komentarima utisak da novi levičarski lideri Grčke nisu spremni da snose svoj deo tereta, a nemački tabloid Bild nedavno je pokrenuo kampanju protiv sporazuma s Grčkom pod motom "Nema više milijardi za pohlepne Grke".
Šojble: Više odgovornosti, manje parola
Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble zatražio je više odgovornosti i manje parola u debati o Grčkoj.
- Odgovorni su u obavezi da građanima kažu šta su uzroci problema u Grčkoj. To nije na Briselu, Evropi ili Nemačkoj, već na Grčkoj, koja je dugo živela iznad svojih mogućnosti. Možda je evrozona bila zavođenje. Sve to treba da kažu odgovorni, jer je bitno da građane uvere u neophodnost reformi kako bi izašli iz krize - istakao je Šojble u intervjuu bečkom dnevniku "Standard", dodajući da "parole ne pomažu".
Prema njegovim rečima, rukovodstvo bi trebalo da očekivanja stanovništva dovede u saglasnost sa realnošću.
Preduzetnik iz Atine Jorgos Kolijas smatra da je reagovanje zemalja EU na pokušaj Grčke da ponovo pregovara o dugu bilo "predvidljivo".
- Veoma je lako, ali isto toliko i pogrešno, koristiti za Grke stereotipe poput 'lenji' i 'koristoljubivi', a taj trend se vidi i u pokušajima karikiranja grčkog ministra finansija (Janisa Varufakisa), i to ne njegovih predloga, već njega lično - kaže Kolijas.
Sličan jezik mogao se čuti još 2010. godine, kada je švedski ministar finansija Anders Borg rekao da Šveđani i drugi poreski obveznici ne bi trebalo da plaćaju umesto Grka, koji, kako je kazao, idu u penziju čim napune 40 godina.
Šta kažu podaci kakvi su Grci?
Podaci Eurostata iz 2012. godine, međutim, pokazuju da prosečan Grk dobija prvu penziju kada navrši 57,8 godina, što je nepunih godinu i po dana pre starosnog proseka u EU, koji iznosi 59,1 godinu.
Prosečan Slovenac odlazi u penziju sa 56,6 godina; u Italiji je ta granica 58; u Velikoj Britaniji 58,3; u Francuskoj 58,9; u Nemačkoj 61,1; a u Švedskoj, koja je na prvom mestu, 63,6.
Kada je reč o troškovima Grčke za isplatu penzija, podaci Eurostata pokazuju da ta zemlja jeste na prvom mestu u Evropi po procentu BDP koji odlazi u te svrhe.
"Vol strit džornal" je, međutim, prošlog meseca te podatke uporedio s brojem građana starijih od 65 godina u svakoj evropskoj zemlji i došao do drugačijeg zaključka.
Američki dnevnik je ustanovio da su troškovi po glavi stanovnika u Grčkoj niži od evropskog proseka i daleko iza onih u Nemačkoj, Irskoj i Italiji, između ostalih.
"Grci su veoma vredni"
Istovremeno, podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuju da su Grci veoma vredni i da imaju najduže radno vreme u Evropi - 42 sata nedeljno, u poređenju sa evropskim prosekom od 37,2.
U Portugaliji, ta brojka iznosi 39,3 sata; u Španiji 38; u Francuskoj 37,5; u Italiji 36,9; u Britaniji 36,5; u Irskoj 35,4; u Nemačkoj 35,3; a u Holandiji svega 30 sati nedeljno.
Stručnjaci to tumače manjom efikasnošću, kao i prirodom radnih mesta u Grčkoj, gde se veliki broj ljudi bavi poljoprivredom, ugostiteljstvom ili turizmom.
Činjenica je, međutim, da Grčka ima i manje prazničnih dana od Nemačke, Francuske ili Švedske.
BBC primećuje i da lenjost u prošlosti nije pripisivana Grcima. Sredinom 19. veka, Britanci su Nemce opisivali kao "tupave i teške ljude", podseća ekonomista Univerziteta Kembridž Ha-džun Čang. On navodi da je i autorka "Frankenštajna" Meri Šeli posle jedne svađe sa svojim kočijašem napisala da "Nemci nikada ne žure".
