Zbog čega Rusija želi Marijupolj?
Nakon što su proruske snage na istoku Ukrajine osvojile strateški važan grad Debaljcevo, na raskrsnici pruga i puteva koji povezuju Donjeck i Lugansk, ukrajinska vojska strahuje da je sledeća na redu luka Marijupolj.
Vasilij Ostapčuk i njegovi drugovi iz 37. brigade za britanski "Gardijan" uz smeh kažu da su već navikli na prorusko granatiranje njihove druge linije odbrane Marijupolja.
- Oni okupljaju trupe i spremaju se za nešto. Prvo je bilo Debaljcevo, a sada je Marijupolj. Ali, bila bi stvarno velika šteta prepustiti ovaj grad - tvrdi Ostapčuk.
Sa populacijom od 460.000 ljudi to je drugi po veličini grad u Donjeckoj oblasti i centar metalurške industrije ukrajinskog istoka
I Dejvid Kameron je, nakon objave da će britansko vojno osoblje biti raspoređeno u Ukrajini za savetovanje tamošnje vojske, izjavio da je Marijupolj verovatno meta proruskih snaga. On najavljuje nove "značajno drugačije" sankcije protiv Rusije ukoliko se to desi.
Pročitjte još:
* Zašto Debaljcevo odlučuje o sudbini rata i mira u Ukrajini?
* Ukrajinci sve bliži Marijupolju, prorusi stežu obruč oko Debaljceva
Druge zapadne diplomate vide potencijalni napad na Marijupolj kao kraj nedavno postignutog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine u Minsku, koji je od početka primene ugrožen nepoštovanjem primirja, padom Debaljceva i kašnjenjem u povlačenju teškog naoružanja.
- Iako juče nije stradao nijedan ukrajinski vojnik, što se nije desilo nedeljama, ruski oružje nastavlja da ulazi u Ukrajinu, od čega veći deo u blizini Marijupolja - tvrdi Andrij Lisenko.
Proruske snage negiraju da im je plan zauzimanje ove luke na Crnom moru.
- Ne spremamo napad na Marijupolj i to nam nije plan. Pažljivo ispunjavamo uslove navedene u dokumentu (iz Minska, prim. nov.) koji je potpisao predsednik republike. Stali smo na pozicijama koje smo držali 15. februara - kazao je u utorak Edvard Basurin, zamenik komandanta trupa samoproglašene Narodne republike Donjeck.
Mariupolj od strateškog značaja zbog veze sa Krimom
Međutim, istog dana je ruska agencija RIA Novosti izvestila o tome da su prethodne noći "oslobođena sela Pavlopil i Piščevik” koja se nalaze u blizini Marijupolja. Ukrajinska vojska tvrdi da se oba sela nalaze u tampon zoni utvrđenoj sporazumom iz Minska i da u njima nisu ni bile njihove snage.
Britanski dnevnik navodi da bi Marijupolj bio od ključnog značaja za privredu autonomne celine koju bi pobunjenici mogli da osnuju na istoku Ukrajine. Sa populacijom od 460.000 ljudi to je drugi po veličini grad u Donjeckoj oblasti i centar metalurške industrije ukrajinskog istoka.
Veći deo uglja izvađenog u Donjecku i Lugansku tradiocinalno je išao za pokretanje dve najveće ukrajinske čeličane u Marijupolju ili je izvožen putem tamošnje luke, najveće na istoku Ukrajine.
Mnogi u tom gradu veruju da Vladimir Putin, ruski predsednik, želi da stvori zemljani koridor do anektiranog Krima, za šta je neophodno da osvoji ne samo Mariupolj, veći široke delove oblasti Zaporožja i Hersona, u kojima do sada nije bilo većih pokreta proruskih snaga.
Ako bi Marijupolj pao, ne bi bilo potrebe za građenjem mosta između Rusije i Krima. Podsetimo, ruski premijer Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o imenovanju firme "Strojgasmontaža" za nosioca izgradnje mosta dugog 19 kilometara, preko Kerčenskog moreuza, koji će spojiti poluostrvo Krim sa ruskim kopnom najkasnije do kraja 2018. godine.
Lokalno stanovništvo Marijupolja je jednako podeljeno između onih koji podržavaju Kijev i i onih koji bi želeli dase pridruže Narodnoj republici Donjeck.
Proruske snage su kratko na početku sukoba držale ovu luku, dok ih trupe poslate iz Kijeva nisu odatle proterale u operaciji izvedenoj prošlog maja.
