"Hvala Ukrajini što nemamo kuće"
Dok se ukrajinske i proruske snage pripremaju za povlačenje teškog naoružanja preostali stanovnici Debaljceva izlaze iz skloništa.
Srušene kuće i uplakani meštani: Debaljcevo danas
Posle višenedeljnog skrivanja, oni koji su odlučili da ostanu u gradu koji se našao u središtu sukoba odlučili su da izađu na ulice razorenog grada.
Iza ukrajinske vojske, koja je glavom bez obzira pobegla iz mesta gde je bila okružena pobunjeničkim snagama, ostalo je gotovo sve što su njeni pripadnici nosili sa sobom, lične stvari, hrana i zimska odeća.
Stanovnici Debaljceva nisu želeli da govore za novinare koji se nalaze u gradu, a jedna žena je ipak odlučila da da izjavu izveštačima Raša tudeja.
- Želeli bismo da se zahvalimo Ukrajini što smo beskućnici. Uništili su nam kuće, a u podrumima živimo od prošlog leta.
Lokalna bolnica je postala mesto stalnog boravka za ukrajinsku vojsku, a sada su tu utočište pronašli stanovnici koji su ostali bez domova, ali su odlučili da ostanu u gradu, za razliku od većine svojih sugrađana koji su prebegli u Rusiju.
- Kako može osoba, koja je radila celog života, da završi u podrumu kao pacov? Ne razumem kako sam se našla ovde, navodi neimenovana žena.
Debaljcevo je strateški važno železničko čvorište, koje povezuje regione Donjecka i Luganska. Poslednjih nedelja je postao najveće bojno polje, gde je oko 3.000 ukrajinskih vojnika bilo opkoljeno proruskim snagama, sve do nedavne predaje.
