Grad srebra oplakuje Dalmatinca Alagića

Meštani usamljenog rudarskog gradića Broken Hil, na dalekom zapadu NSW, opraštaju se ove nedelje od jednog od najpopularnijih građana, 94-godišnjeg Rudolfa Alagića, koga su svi toliko voleli da je odlučeno da lokalne vlasti organizuju njegovu sahranu.

Beta/AP/S. A.

Rudolf Alagić je bio poznat kao dugogodišnji krojač i predani vođa jugoslovenske zajednice: Umro je u 94. godini

Alagić je bio poznat kao "dugogodišnji krojač i predani vođa jugoslovenske zajednice".

Za emigraciju sa širih prostora, ali danas i za celu Australiju, značajno je da je ovaj Dalmatinac bio među prvima na ovom tlu koji su - igrali fudbal i polako sticali sve veći broj navijača.

Rudijeva kćerka Nensi Kinen kazala je da je prijatno iznenađena podrškom njenoj familiji koja stiže iz zajednice.

- Tata bi bio oduševljen, ne bi bio u stanju da poveruje da toliko ljudi izražava svoju bol i želju da pomogne i hoću da kažem hvala svima.

Rudolf Alagić je za svoje zasluge zajednici dobio medalju Australijskog reda. Pre sedam godina, povukao se sa mesta predsednika lokalnog kluba Napredak.

Nastavio je da služi klubu i o tome je tada rekao:

- Bio sam u klubu pre nekog vremena i iznosio kante za smeće. I jedna dama mi je zacvrkutala: "Mislila sam da ste se penzionisali." Kazao sam: "Jedino kao predsednik, ne kao đubretar."

Ime Rudolfa Alagića i njegove familije veoma je poznato u Broken Hilu, gradiću sa oko 20.000 stanovnika, 1.100 kilometara daleko od Sidneja i 500 od Adelejda. Stigao je ovamo 1932. sa dva brata, Marinom i Slavkom, da bi postali jedni od najaktivnijih i najuticajnijih meštana.

Rođen je u Makarskoj na jadranskoj obali u Jugoslaviji 1920. i bilo mu je svega 12 godina kada je otac Josip odavde poslao po njega.

Otac je emigrirao još 1924. kako bi ovde radio u rudniku. Kada mu je otac pošao za Broken Hil, roditelji su mu se razveli i majku više nikada nije video. Život je bio težak i imanje se sporo sticalo. Ono što je trebalo da traje samo par godina, potrajalo je - celi život.

- U kući je živelo njih desetak - pričao je Rudi o prvim godinama svog oca u Broken Hilu. - Bilo je samo devet kreveta. Srećom, neki od radnika radili su noćnu smenu, pa kad si u noćnoj smeni neko drugi može da spava u tvom krevetu.

Kada su tri brata stigla, čekao ih je šok.
- Sva trojica smo plakali kad smo ugledali Broken Hil. Kuća nam je bila napravljena od lima, na zidovima nije bilo maltera, samo juta od vreća.

Kao dete imigranta, u vreme depresije, Rudi je bio izložen predrasudama. Kada je bio biran za kapitena fudbalskog tima Alma škole, jedan besni roditelj napisao je pismo školi, rekavši da njegova deca neće igrati sa "žabarom". Kada je čuo za to, promenio je školu.

Uprkos tome, ili možda upravo zbog ranih iskustava, Rudolf je otišao da igra sa klubom Napredak koji je vremenom, kroz sport, integrisao sebe u zajednicu.

Rudi je 1936. dobio mesto krojačkog šegrta i radio u zanatu sve dok nije pozvan u vojsku 1942. Povređen je u vazdušnom napadu na Darvin i proglašen zdravstveno nesposobnim za aktivnu službu. Po povratku se oženio sa Mili Ravlić 1943, a 1950. je otvorio krojačku radnju. Radio je sve do 2008.

Godine 1949. inicirao je, sa bratom Marinom, prvu međunarodnu posetu Broken Hila jednog fudbalskog tima. Iz Jugoslavije, zahvaljujući njima ovde je stigao splitski Hajduk.

Doprinos porodice Alagić: Ispisali istoriju ozi-fudbala

U svojoj knjizi o australijskom fudbalu, danas poznati fudbalski komentator SBS Les Marej opširno je pisao o Rudolfu u njegovoj familiji. Još jedan autor, Roj Hej, zabeležio je izuzetan doprinos njegove familije "najvažnijoj sporednoj stvari na svetu".

Tako on kaže:
"Samo nekoliko familija dalo je tako velik i trajni doprinos australijskom fudbalu kao Alagići. Bez obzira na to da li se to može povezivati sa njihovom tradicijom i etničkim poreklom ili je rezultat čisto porodičnih i ličnih sklonosti, o tome se može govoriti, ali obim njihovog učešća je markantan."

Familija Alagić, piše dalje Hej, davala je i muške i ženske australijske reprezentativce, igrače državne i nacionalne lige i jedne od vodećih trenera i nastavnika u celoj zemlje.

Prema Lesu Mareju, otac Josip Alagić bio je u Dalmaciji član socijalističkog i republikanskog pokreta, dok je služio u mornarici i učestvovao u pobuni 1918. Od žene Trifone se razveo. U Broken Hilu bio je vođa rudarskog sindikata.

Sin Marin bio je bokser i takođe fudbaler. Snažno je bio povezan sa sindikatom. Posle vojske tokom Drugog svetskog rata, zaposlio se u vojnim fabrikama u Sidneju i kasnije bio i nastavnik. Odlučno se borio protiv predrasuda kojima su bili izloženi novi doseljenici. U tome, služio se sportom i osnovao Sidnejski jugoslovenski soker klub 1946.

Bio je takođe ključna figura u osnivanju više drugih klubova, uključujući Brukvejl, Orjin i Jugal.
Taj isti Jugal, čijih igrača ovde ima i danas, i u kojem se našlo mnogo Srba, šezdesetih godina postao je jedan od vodećih klubova u NSW.

Njegov pionirski rad na multikulturalizmu u Australiji priznat je Medaljom britanske imperije, Medaljom reda Australije i doživotnim članstvom u Laburističkoj partiji Australije, zabeležio je Marej.

Marinov sin Džo, išao je stopama familije. Bio je zvezda ekipe Jugal - Rad, šezdesetih i ranih sedamdesetih godina. Mali, brzi igrač odigrao je više od 260 utakmica i za 16 sezona u klubu dao više od sto golova. Bio je deo nacionalne reprezentacije 1969. koja nije uspela da se plasira na Svetski kup u Meksiku.

Kolin, sin trećeg brata Slavka, igrao je za Port Adelejd i kasnije napisao istoriju ovog sporta u tom području. Njegov sin Riči, odigrao je više od 250 utakmica za Vest Adelejd, Saut Melburn i Brizbejn Strajkerse, u okviru Nacionalne soker lige, a kasnije u Adelejd Junajtedu u A-ligi. S terena se povukao 2008. i nastavio kao trener.

Kolinova kćerka Dijana, Ričijeva sestra, bila je zvezda Matildi, nacionalnog ženskog fudbalskog tima i igrala duže od decenije u prvenstvima. Za Australiju je nastupila 86 puta. U tri uspešne kampanje za finale Svetskog kupa bila je u timu Australije - 1999, 2003. i 2007.