Puno radno vreme - model koji odlazi u prošlost

Zaposleni u Švajcarskoj ne žele da dolaze u kancelariju ili na posao svakoga dana. Statistika pokazuje da je krajem septembra 2014. godine 36 odsto radnika radilo skraćeno radno vreme, što iznosi više od jedne trećine, dok je ta brojka prošle godine iznosila 34 odsto. Prema najnovijim podacima Saveznog zavoda za statistiku, 59 odsto žena zarađuje radeći honorarno, a kod muškaraca je taj procenat 16 odsto.

Reuters

Sve više žena radi skraćeno ili deo budžeta zarađuje na honorarnim poslovima

Skraćeno radno vreme u Švajcarskoj započelo je pre nekoliko godina. Posebno je zanimljivo da državni službenici koriste tu povoljnost, pišu švajcarski mediji. U kantonima Bazel-Štat (grad), Cirihu i Argau je objavljeno da od šeset zaposlenih jedan ima i treći slobodan dan u nedelji.

- U saveznoj administraciji imaju razumevanja za skraćeno radno vreme za muškarace - primetio je portparol savezne kadrovske komisije Anand Jagtap.

Tokom 2010. godine devet odsto muškaraca imalo je umanjen radni angažman, 2013. oko 11 odsto muškaraca radilo je sa kraćim radnim vremenom. Od jula 2013. godine svi zaposleni u saveznoj administraciji posle rođenja deteta (ravnoprvno i žene i muškarci) imaju pravo na stalno smanjenje radnog vremena od 20 do 60 odsto.

Jurg Viler, direktor projekta "Skraćeno radno vreme", kaže da su velike kompanije i te kako zaintresovane za skraćeno radno vreme jer na taj način postaju atraktivnije za dobre kadrove, za koje kažu da sebi traže povoljnije uslove za rad. On konstatuje da u preduzećima koja nisu tako velika nisu zaintresovani za model skraćenog radnog vremena, jer imaju dovoljno osoblja koji žele i rade puno radno vreme.

Viler smatra da će se sve više model o skraćenom radnom vremenu širiti i konstatuje da je sve više ljudima važan i deo života van radnog vremena, te da će sve više ljudi u skoroj budućnosti želeti da smanji 100 odsto angažovanje na poslu, a smanjeni obim rada bi stvorio i više radnih mesta, mišljenja je Viler.