Taoci koji su preživeli Sidnejsku dramu: Lice otmičara i dalje pred očima

U borbi za gledaoce, dva TV kanala - Sedam i Devet emitovale su u isto vreme dokumentarnu emisiju sa taocima iz kafića Lindt. Za intervuje su, s razlogom se veruje, TV-kuće platile poprilične sume. Desilo se da su ovim konkurentskim potezom podelile gledalište i da nijedna od njih za ekskluzivnu priču nije dobila većinu.

Beta/AP/Channel 7 via AP Video

Scena tokom talačke krize: Otmičar terao taoce da drže zastavu Islamske države

Te nedelje uveče, daleko najveći rejting imala je kulinarska emisija "Maj kičen rulz".Taoci su pričali o svojim strahovima, nastojanjima da održe kontakt jedni s drugima, o otmičaru i trenucima kad je deo njih odlučio da beži.

Jedna od 14 preživelih talaca (dvoje je poginulo, kao i otmičar), Marša Mikael (43), inače zaposlena u banci Vestpak preko puta kafića, osudila je način na koji je prvi ministar postupao kada je otmičar tražio da razgovara s njim. Ona je ispričala da se osetila izgubljeno, kada su joj policijski pregovarači rekli da je "prvi ministar vrlo zaposlen čovek" i da "ne može da se javi na telefon", pošto je ona, pod pretnjom otmičarevog oružja, pokušala da prenese njegov zahtev.

- Nisam mogla da verujem. Obuzela me neverica. Mislim da sam tada rekla da me nije briga šta on tog trenutka radi, da li šeta sa psom sa svojim prijateljima.

Kako je ispričala, Marša je tada "izgubila svu nadu".
- Tada sam shvatila da neće biti pregovora i da su nas jednostavno ostavili. Da niko neće doći po nas.

Smrt od rikošeta

Otmičar je prisilio Maršu da stane uz izlog i drži na staklu zastavu koju je doneo. Seća se da je gledala policajce u zgradi kanala Sedam, koja je tačno preko puta kafića Lindt, i pomislila: "Zašto nam vi ne pomognete?"

- Znala sam da ne mogu. Znala sam i zašto. Znala sam da imaju plan. Ali, neznanje o tome (kako će sve teći) bilo je teško.

Marša Mikael takođe je kritikovala način na koji je policija kasnije istraživala otmicu. Rekla je da se osećala kao da je tretiraju "kao kriminalca".

- Nisam mogla da dobijem moju izjavu za policiju. Nisu hteli da mi daju. Zašto sam ispala kriminalac?

Ona je takođe bacila više svetla na poslednje trenutke otmice, govoreći u detalje kako je uz Katrinu Doson (poginula od policijskog rikošeta), pokušavala da se zaštiti u trenutku kada je policija upala u lokal.

- Katrina me je pogledala, a onda stavila ruke na lice i savila glavu, kao da želi da zaštiti lice. Ja sam se savila u položaj fetusa, i pogođena sam u noge.

Kada je nastala tišina u kafiću, Marša kaže da je pogledala prema gospođi Doson, "ali da se ona nije micala".
- Samo je ležala dole, sa licem okrenutim prema meni, gledala me.

Počela je da preklinje policiju: "Molim vas, uzmite prvo nju. Ne pomera se. Iznesite je odavde".

Dok su policajci izvodili Maršu iz kafića, preskočili su telo otmičara.
- Nije bio lep prizor. Pola mozga mu je bilo na podu. Strašno je izgledalo. Tako se to za mene završilo. Bila sam na sigurnom. Katrina je bila uz mene i nije uspela. Ja jesam.

Marša Mikael dodaje da joj je i dalje pred očima čovek s puškom koji ih je 17 sati držao zarobljene.
- Ne mogu da prestanem da vidim njegovo lice. To je lice ljutog čoveka, nije prijateljsko lice.

Osam minuta straha

Pošto je šest talaca uspelo da pobegne, otmičar Man Monis ispalio je za njima prvi hitac.
U lokalu ih je ostalo sedmoro - Fiona Ma, Selina Vin Pei, Robin Houp i njena kići Lujza, menadžer Lindta Tori Džonson, zatim Marša Mikael i Katrina Doson koje su se krile ispod stola blizu izlaza.

Svi su bili prestravljeni. Kada je zapucao ka šestoro koji su bežali, Monis je pokazao spremnost da ubije. U tom trenutku, pošto se vratio prema taocima, video je Lujzu na podu.
- Gledao je Lujzu i pitao: "Šta se desilo, zašto si na podu?" - seća se Marša. - Ona je odgovorila: "Noge me ne slušaju, žao mi je, pala sam."

Beta/AP/R. G.

Pustio je nekoliko taoca

Ona ima multiplu sklerozu, pa ju je otmičar podigao i primetio Torija kako sedi na klupi. Onda je zatražio od Torija da pođe s njim. Kazao je: "Menadžeru, dođi ovamo".

Monis je stao iza Džonsona - s levom rukom na njegovom ramenu, a sa desnom je uz njegova leđa držao pušku.
- Nije mu mnogo govorio. Samo mu je rekao da stane uz njega i nakon toga ponovo napunio pušku.

Prema rečima Marše, Monis je neko vreme petljao oko punjenja puške, ali nije rekao ni reči.
- Nije se čulo ništa, apsolutno ništa. Da je Tori klečao, možda bi ga Men Monis gurnuo dole, ali apsolutno ništa nije rečeno.

Napolju, policajci su bili spremni za akciju, ali nisu ulazili. Sedam talaca bilo je samo s Monisom koji je izdvojio Torija Džonsona. Onda je prošlo jezivih osam ili devet minuta straha i očekivanja. Nije bilo nikakvog zvuka. Nije bilo gužve. Nije bilo razgovora ili galame. Potpuna tišina. I onda ponovo pucanj. Drugi po redu.

- Kada je drugi pucanj odjeknuo, više nije bilo sumnje - ispričao je Kris Rizon, kamerman TV Sedam koji je bio u zgradi sa policijskim snajperistom.

- Pogledali smo jedan drugog i znali smo da je pucanj iz puške. Nekoliko sekundi kasnije, snajperista pored nas kazao je mirno: "Izlog broj dva, talac je pogođen."

Man Monis ubio je Džonsona hicem u potiljak. Onda je policija upala.

Marša Mikael rekla je da je znala da je ranjena.
- Nisam ispustila ni krik, držala sam se misleći "budi mirna, čuće te, moraš biti mirna". Molila sam se i samo ponavljala: "Molim te Bože, treba da izađem živa odavde."