Trula planeta: Čega se plaše svetski bogataši

Svetski multimilijarderi tiho se pripremaju za smak sveta i evakuaciju iz svojih zemalja u strahu od socijalnih nemira i oružanih sukoba. Neki od svojih zamkova prave neprobojna i visokotehnološki opremljena utvrđenja, ima i onih koji sebi grade podzemne atomske bunkere, dok bi pojedini, da mogu, pobegli čak i na drugu planetu. Ovo je obelodanio Robert Džonson, predsednik američkog Instituta za novo ekonomsko razmišljanje, govoreći na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom mestu Davos.

Reuters

Svetski ekonomski forum

- Znam mnoge menadžere hedž fondova (bankare) koji smatraju da im je potrebno skrovište za bekstvo. Svojim potezima ovi vrlo moćni ljudi počinju da nam govore da su jako uplašeni, da očekuju povećanje socijalne nestabilnosti i nasilja. Kupuju nekretnine za preživljavanje u udaljenim delovima sveta, poput farmi, ali i privatnih aerodroma na Novom Zelandu. Stvaraju utisak da se sprema socijalna katastrofa. Mnogo bogatih i moćnih vidi svet na nestabilnoj putanji, stanje postaje sve opasnije, javljaju se napetosti u političkom i socijalnom pogledu. I oni ne žele da budu u "komšiluku" kad se to bude i desilo - rekao je Džonson.

Para na paru ide

Ekonomska nesigurnost je globalan trend, ali ne i za superbogate. Istraživanje konsultantske firme "Najt Frank" pokazalo je da je od 2013. do 2014. godine u svet dobio još tri odsto više bogataša. Da bi neko stekao status multimilionera, mora posedovati imovinu od najmanje 21,5 miliona evra, a takvih danas ima 170.000 ili 60 odsto više nego pre 10 godina. Milioni ljudi ispali su iz ranga srednje klase i postali armija nezaposlenih i siromašnih, a bes i frustracija rastu iz dana u dan.

Početkom svake godine u Davosu se održava Svetski ekonomski forum, gde ekonomska i politička elita razmatra svetska kretanja. Ove godine među glavnim temama bile su nezaposlenost i povećavanje materijalnih razlika između bogatih i siromašnih i preduzetništvo.

Klaus Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, ocenio je da je svet izložen "transformacionim promenama neizvesnog ishoda".

- U kritičnoj smo situaciji. Na prekretnici. Imamo dva puta: jedan je put dezintegracije, mržnje i fundamentalizma, a drugi put solidarnosti i saradnje - poručio je Švab.

Loši odnosi Rusije i Zapada, ocenjeno je u Davosu, svet vraćaju u doba hladnog rata. Čovečanstvo se suočava s rizikom od još brojnijih međudržavnih i regionalnih sukoba s tim što se potpirivanje izvodi i najsavremenijim sajber metodama, trkom za resurse, uvođenjem ekonomskih sankcija. Regionalni sukobi biće u 2015. najveća pretnja stabilnosti sveta i neće posustati tokom čitave sledeće decenije, do 2025. godine.

Porez za sirotinju

V. Sekulić

Dragomir Antonić

Analitičar Dragomir Antonić kaže da je mečka zaigrala i pred vratima zapadnih moćnika.

- Zabrinut je onaj ko najviše ima jer može najviše i da izgubi. Svet je pred pucanjem po svim šavovima. Samo je pitanje da li će to biti u prvoj polovini ili krajem 2015. Moćnici sa Zapadu su nevolje godinama izazivali, rovarili po celom svetu, prizivali đavola i đavo je došao po svoje. I u situaciji da je njihova imovina i zadnjica u pitanju traže gde da se sakriju. Nekad su u Švajcarskoj krili pare, a sad traže mesto po belom svetu gde će skloniti svoje zadnjice, čak i u svemiru ako zatreba. Ali, za pohlepne nema ni zaklona ni zaštite Setimo se pouke svetog vladike Nikolaja Velimirovića o pohlepnom seoskom gazdi, koji je bojeći se gladi u sušnoj godini, sve žito zabarikadirao, pred ambare straže postavio, zlu ne trebalo, od gladne sirotinje imetak da odbrani. Ali, pojaviše se miševi, upropastiše žito i blago mu propade - opominje Antonić.

Rapidno povećavnje socijalnih nejednakosti bila je takođe jedna od tema u Davosu. Svetski lideri zaključili su da se ne čini dovoljno na smanjenju jaza između siromašnih i bogatih, niti da se uspori ubrzan rast profita bogataša. Živimo u vremenu, ocenjeno je na skupu u Davosu, kad skoro svi postaju siromašniji, s izuzetkom elite. Vrh elite, koji predstavlja jedan odsto poseduje skoro 50 odsto bogatstva čitave planete, i svake godine svetsko bogatstvo sve više se sliva u njihove ruke. Sve to, zaključeno je na forumu, podiže socijalne tenzije, a bogataše čini sve nervoznijima.

- Elita zna da će na kraju morati da dođe do tačke pucanja. Društvena nejednakost je u porastu, bogati hoće da se zaštite i ulažu u političare koji im mogu omogućiti da se smanje porezi i razna socijalna davanja. Socijalne nejednakosti se produbljuju i to dovodi do sve oštrijih nemira širim sveta. Globalizacija uzima maha, naročito u poslednjih 20 godina, pa postoji veliki rast i izbor u radnoj snazi širom sveta pa cena rada pada. Vidimo veliku nejednakost ne samo među različitim narodima, već i unutar samih država. Druga dimenzija je tehnologija. Ponekad inovacije imaju tendenciju da se u suštini pametnim mašinama zameni srednja klasa. Treća dimenzija, veoma važna, jeste da bogati ljudi ulažu u politiku, u sisteme poput SAD i druge zapadne demokratije. Ulažu novac da podrže kandidata koji će im smanjiti poreski teret. S druge strane, imamo i bogate ljude koji imaju socijalnu savest, ali ne vide kritičnu masu u politici koja bi to izvela - rekao je Džonson.

Od 1970. do danas porezi za najbogatije su se smanjili u 29 od 30 zemalja, a čak 210 ljudi se 2014. upisalo u milijardere. Tako 85 najbogatijih ljudi na sveti ima jednako bogatstvo kao pola planete.

Antonić ukazuje da se u svetu vodi bitka slonova u kojoj će na kraju najgore proći sirotinja.
- Najveću cenu platiće mali, obični ljudi, ni krivi ni dužni. Bogataše nije briga za narode, multimilijarderi su uplašeni za sebe jer ni njima neće biti spasa u opštoj kataklizmi - zaključuje Dragomir Antonić.