EU: Spremnost za pregovore s novom grčkom vladom
U Evropskoj uniji je s uznemirenjem, a delom i s razumevanjem prihvaćena ubedljiva izborna pobeda i dolazak na vlast u Grčkoj levičarske vlade koja traži obustavljanje politike "stezanja kaiša".
Čelnici EU, Donald Tusk, Žan-Klod Junker i Mario Dragi, i ministri finansija evrozone danas se sastaju s jasnim porukama o spremnosti da se pregovara s novom vladom u Atini. Glavna tačka dnevnog reda je dovršetak drugog plana podrške Grčkoj od 130 milijardi evra, odobrenog Atini pod uslovom da nastavi štednju i strukturne reforme.
Nagovešteno je da bi se grčkoj vladi mogao dati duži rok da ispuni uslove, odnosno da iznese šta je spremna da uradi.
Ocene vodećih političara u EU su različite i tako je britanski premijer Dejvid Kameron rekao da će vlada levice u Grčkoj uneti nestabilnost u zonu evra i celu Uniju, te zato Velika Britanija mora da se okrene svom modelu koji daje privredni rast i otvara nova radna mesta.
Šef italijanske diplomatije Paolo Đentiloni je naglasio da se "mesecima vodi bitka između stezanja kaiša i elastičnijeg stava (u ispunjavanju pakta stabilnosti evrozone)" i da "nema sumnje da će grčki ishod, ako se politički reši realističnim i fleksibilnim pregovorima, ići u susret zahtevu da se napusti strogost, što traži i Italija".
Predsednik Evrogrupe koja okuplja ministre finansija zone evra, Jerun Dejselblum je izjavio da se "ako je nužno, može razgovarati i o održivosti duga". On je time odgovorio na pitanje novinara postoji li spremnost kod evropskih partnera da se pregovara i o restrukturisanju i reprogramiranju grčkog duga od ukupno 320 milijardi evra što traži partija Siriza koja će formirati novu grčku vladu.
Dejselblum je dodao da "očekuje da se sa Sirizom radi na jačanju grčke privrede".
Ključno pitanje je da li je nužno nastaviti strogi program "stezanja kaiša", iako je i unutar EU zaključeno da za obnovu privrednog rasta i zapošljavanja nije dovoljna, samo štednja, kresanje budžetskog deficita i dugova, već i zamašne investicije i reforme.
Upravo zato je Evropska centralna banka i odlučila da uloži hiljadu i sto milijardi evra u kupovinu državnih obveznica evropske dvadesetosmorice, ali je nemački ministar finansija Volfgang Šojble stavio do znanja da Grčka neće moći da koristi ovu veliku olakšicu ako ne bude poštovala program štednje i reformi.
Preovlađujuća ocena u sedištu EU u Briselu i bar polovini vlada Unije jeste da je budući grčki premijer Aleksis Cipras, iako istrajava na glavnoj izbornoj poruci o prestanku stezanja kaiša, jasno predočio mogućnosti za nagodbu i "pregovore o rešenju koje bi za sve bilo korisno", naglasivši da će vlada program sprovesti bez dodatnog opterećenja budžeta.
Evropska komisija je saopštila da "poštuje suvereno i demokratsko opredeljenje grčkog naroda" i naglasivši da je "Grčka poslednjih godina ostvarila zavidan napredak", istakla "spremnost za saradnju s novom vladom u Atini".
Francuski ministar finansija Mišel Sapen je izjavio da su "partneri Grčke spremni da novoj grčkoj vladi daju određeno vreme da bi se ozbiljno moglo pregovarati o planu pomoći" EU i Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) Atini.
Pažnju je privukla i izjava direktorke MMF-a Kristin Lagard da će se razgovarati s vladom Sirize o strukturnim reformama,"što nisu mere štednje, već temeljne reforme koje treba sprovesti u državnom aparatu, mehanizmu prikupljanja poreza i ubrzavanju sudskih odluka".
Grčka mora poštovati dogovore vezane za finansijsku pomoć da bi se sredilo pitanje dugova, podvukla je Kristin Lagard, a Evropska centralna banka je predočila da ta institucija EU neće i ne može razmatrati otpisivanje većine grčkih dugova, što je, uz obustavu stezanja kaiša "bio glavni zahtev na izborima pobedničke grčke stranke Siriza".
Vrlo oprezno ali jasno zalaganje za nagodbu istakao je francuski predsednik Fransoa Oland koji je izjavio da želi saradnju s vladom Sirize "u službi privrednog rasta i stabilnosti zone evra... solidarnosti i odgovornosti".
Zasad je jedino ministar finansija Irske, Majkl Nunan podržao zahtev Ciprasa da se održi međunarodna konferencija o restrukturiranju grčkog duga.
Analitičari s tim u vezi ukazuju na činjenicu da bi otpisivanje većine duga Grčke značilo velike glavobolje upravo za Francusku koja potražuje 47 milijardi, kao i Nemačku kojoj Grčka duguje 60 milijardi evra.
