Zlato pretvorilo Peru u zemlju blata
Zlatna groznica trese Južnu Ameriku već osam godina, otkad je svetska kriza donela nezaposlenost, siromaštvo i sve veću cenu zlata. Danas je isplativo kopati čak i ispod kišnih šuma, pa je u 21. veku uništeno 1.680 kvadratnih kilometara prašume. Najpogođenije su šume u Peruu, Gvajani, Brazilu i Kolombiji.
Jugoistočni region Perua ilegalni kopači zlata su toliko prekopali da podseća na površinu Meseca. Peru je 19. aprila 2014. zabranio ilegalno iskopavanje zlata, a policija stalno organizuje racije u kojima uništava mehanizaciju, ali se rudari uporno vraćaju jer nemaju drugi način da zarade.
Čitave oblasti su pretvorene u blatište, rupe ispunjene muljem, korita reka su uništena, a voda zagađena tonom žive, kojom se povezuju čestice zlata. Rudari, uglavnom siromašni Peruanci sa Anda, žive u užasnim uslovima, spavaju pod šatorima, a neki čak i iznajmljuju dronjavi šator koji se naplaćuje kao hotelska soba.
Kopaju u blatu po 28 sati bez prestanka. Radeći sa živom i improvizovanim mašinama svakodnevno stavljaju život na kocku. Njihova sudbina zavisi od toga da li će posle prosejavanja među kamenčićima ugledati zlato, a čak i ako im se posreći, ilegalni rudari zarađuju jedva toliko da prehrane porodicu, iako se procenjuje da je godišnji prihod ilegalnog rudarskog sektora dve milijarde dolara.
Lete dronovi
Peruansko ratno vazduhoplovstvo dronovima pretražuje prašumu pokušavajući da pronađe ilegalne kopače i spreči uništavanje prirodnog bogatstva. Eksperti upozoravaju da bi, ako se taj ekološki problem uskoro ne reši, to područje moglo nestati za deset do petnaest godina.
Živi zatrpan
Kako ne mogu da priušte mašine za kopanje i filtriranje vode, rudari ih prave sami. Najveću korist imaju od starih hidrauličnih cevi koje zovu "čupadera". Problem je što se ovi improvizovani rudnici često urušavaju pa su sve češće vesti iz Perua da je na desetine rudara ostalo zakopano pod zemljom.