Kako je Mađarska prevarila švajcarski franak?
"Izbegli smo katastrofu u poslednjem trenutku"! Ovako komentariše najnoviji rast vrednosti švajcarskog franka Vlada Mađarske, jedne od retkih država u kojoj rast kursa švajcarsca ne izaziva paniku, iako su se građani masovno pre desetak godina zaduživali u ovoj valuti. Nema panike ni u vladi premijera Viktora Orbana, kome je obećanje da će rešiti problem kredita bilo jedna od važnijih poluga dolaska na vlast.
Posle višegodišnje borbe s Evropskom unijom, koja je negodovala zbog zadiranja vlasti u tržište kapitala, mađarska vlada je omogućila dužnicima da kredite u stranim valutama pretvore u kredite u domaćoj valuti po povoljnom kursu, a već ovog proleća će dužnicima početi da stižu i odštete zbog nepravednih postupaka banaka.
Krajem prošle godine odlučeno je da se krediti u francima i evrima pretvore u kredite u forintama po fiksnom kursu ispod tržišne vrednosti, tako da promena kursa švajcarskog franka neće imati uticaja na kredite od ukupno deset milijardi evra. Domaćinstva još imaju kredite u francima u vrednosti od 540 milijardi forinti (1,7 milijardi evra). Najvećim delom je reč o kreditima za automobile, koje je rast franka ipak pogodio.
Za prebacivanje kredita na forinte korišćena su dva referentna kursa – srednji kurs Mađarske narodne banke od 7. novembra, kada je donesena odluka o konverziji, i kurs od 16. juna, kada je Vrhovni sud doneo odluku da je praksa banaka, kada je reč o kreditima u stranim valutama, u pojedinim slučajevima bila nepravedna. Konvertiranje je sprovedeno po nižem od dva kursa 256,6 forinti za švajcarski franak, odnosno 309 forinti za evro.
Konverzije kredita počele su odlukom mađarskog Monetarnog saveta da centralna banka za ovaj posao mora bankarskom sektoru da obezbedi devet milijardi evra. Potom je centralna banka s učesnicima procesa sklopila ugovor kojim se obavezuje da će im osigurati iznos potreban da se umanji kursni rizik operacije, a zauzvrat su se kreditne institucije obavezale da će novac za konvertovanje kupiti od nje, a ne na deviznom tržištu.
Ministarstvo privrede je potom najavilo gašenje kredita u stranim valutama. Na osnovu odluke Vrhovnog suda, vlada je odredila da banke – njih oko 400 – moraju da obeštete korisnike. Oni dužnici koji su s bankama sklopili sporazum, isplatu očekuju na proleće, što bi predstavljalo poslednji korak u gašenju kredita u stranim valutama. Takođe, Centralna banka Mađarske izdvojila je tri milijarde evra iz rezervi radi podrške bankama.
U susednoj Hrvatskoj, premijer Zoran Milanović je u petak uveče najavio da će vlada preduzeti sve da se zaštite građani koji imaju kredite u švajcarskim francima.
- Ako banke ne popuste, delovaće država, a iznad države nema nikoga. Ljudi neće biti prepušteni sami sebi, mi smo socijalna država. Nemaju razloga da budu očajni, garantujem da im neće biti gore. Dizanje panike nije potrebno - rekao je Milanović.
Istovremeno, Narodna banka Srbije, još nije pristupila razmatranju konkretnih mera za prevazilaženje problema u otplati kredita vezanih za švajcarski franak. Dužnici su sve zabrinutiji, a Liberalno-demokratska partija (LDP) pozvala je Narodnu banku Srbije da se dogovori s bankarskim sektorom kako da se zaštite građani koji su uzeli kredite u francima, ali i upozorila da to ne sme biti na štetu svih ostalih poreskih obveznika.
