"Glavni problem Rusije je Putin"
Jedan od najvećih šahista u istoriji, bivši višestruki svetski prvak i angažovani antiputinovski aktivista u Rusiji, Gari Kasparov dočekao je Novu godinu u svojoj novoj “domovini“, Hrvatskoj, čiji je odnedavno državljanin. U intervju za "Jutarnji list" on je govorio o projektu uvođenja šaha u hrvatske škole, a nezaobilazna tema bila je i uzavrela politička i ekonomska situacija u Rusiji.
- Rusija je sada, zbog krize u Ukrajini i sankcija koje su izazvale finansijski kolaps, u problemima. No glavni problem Rusije je Putin", kaže za "Jutarnji list" Gari Kasparov.
Iako je situacija ozbiljna, popularnost Putina ne opada, naprotiv ona je na 85 posto, mada neki analitičari govore da bi ova kriza mogla označiti “početak njegova kraja“.
- Govoriti o popularnosti autoritarnih predsednika vrlo je dvosmislena stvar. Hitler i Staljin su takođe bili izuzetno popularni. Verujte mi da bi i 1944. godine Hitler dobio izbore s ogromnom prednošću. Rusija je prešla kritičnu tačku i ljudi više ne obraćaju pažnju na činjenicu da je Putin glavni problem. Navikli se i ne razmišljajući pristaju na to da Putin nema alternativu. Konačno, on je na vlasti već 15 godina i mnogi mladi Rusi ne znaju ni za koga drugog. S druge strane, kod Rusa, pogotovo u provinciji, prisutan je još uveek jak sovjetski mentalitet. Kad vas anonimno nazovu telefonom i pitaju za koga biste glasali, aktivira se ta “sovjetska sklopka“ i ljudi kažu “Putin“ bez razmišljanja. Mene ne zanima onih 84 odsto koji mu daju glas nego se divim onim 16 odsto koji su protiv! Ankete u autokratiji o samom autokratu su vrlo upitne. U trenutku aneksije Krima, kada je bio jak nacionalni i patriotski zanos, rast Putinove popularnosti bio je logičan, pa i u SAD-u je na početku iračke intervencije Bušu porastao rejting. Tada se malo ko zapitao koja je cena Krima i da račun mora kad-tad biti ispostavljen. Jesu li Nemci 1938. ili 1939. razmišljali o maju 1945? Ne! Tako je bilo i u Rusiji sada. No kada počnu problemi i dolazi naplata, onda se pređašnje greške teško priznaju. Zato je danas teško dati objektivnu analizu raspoloženja ruskog društva. No ipak moramo imati na pameti jednu činjenicu - kad je Rusija u pitanju, treba gledati samo brojke u Moskvi. To je središte “ruskog sveta” i tamo se sve događa. I kako bude u Moskvi biće i u Rusiji. Nema veze šta misle ljudi u Irkutsku ili na Uralu, pa čak i u Sankt Peterburgu".
Oligarsi zavise od Putina
A šta je s oligarsima, za koje se tvrdi da su zbog sankcija izgubili više od 50 milijardi dolara?
"Oligarsi bliski Putinu zavise od njega. Da, izgubili su puno. Možda će i još više, ali sumnjam da oni imaju želju, a pogotovo potencijala da se na taj drastični način suprotstave Putinu. Oni će pokušati uticati na njega da popusti, da se nagodi sa Zapadom i slično. Oni su takođe svesni da bi bez Putina mogli postati žrtve. Onaj koji dođe nakon Putina, bez obzira kako, moraće da se pozabavi poslovanjem njegovih oligarha. I to zato da utvrdi vlastiti legitimitet".
Za krizu Rusi optužuju Baraka Obamu i Angelu Mekrel, a ne Putina.
- Putin kontroliše dosta toga. Televiziju, deo štampanih medija, ali on ne može kontrolisati kako će ljudi reagovati na rast cena i kurs! Pitanje je samo kada će se u glavama ljudi početi da se “spaja“ u jednu tačku - Krim, sankcije, rast cena, pad rublje i Putin. Moguće ubrzo. Pogotovo u Moskvi, gde se već stabilizovao srednji sloj koji ima materijalne, ali i političke potrebe kojih se nije lako odreći u ime Putina".
Može li sadašnja situacija nauditi Putinu?
- Ako privreda i dalje bude padala, ako sankcije pogode veliki broj ljudi, teško da će moći da drži uzde vlasti kao do sada. Kad je Putin u pitanju, imamo dve vesti - dobru i lošu. Vest je da će Putin “večno“ ostati u Kremlju. Loša strana toga je da mi ne znamo do kada, ali dobra vest je da to ne zna ni on! Stvar je u tome da diktature padaju neočekivano. Nikada ne znaš šta može biti pokretač ili inicijator njihovog urušavanja. Ne mora to biti Krim, to može biti nešto, možda banalno, što će izvući ljude na ulicu ili ih naterati da na izborima glasaju drugačije. Postoje latentni razlozi za to, kriza je u atmosferi ali šta će izbiti na površinu nikad ne znate. Bunt dolazi spontano".
Mislite da je moguć ruski “Majdan“?
- Vidite, niko nije mogao predvideti ni prvi ni drugi Majdan u Ukrajini. Došao je spontano, mada su svi preduslovi postojali. Majdan se asocira i simbolizuje s političkim potrebama i idejama. To je revolucija dostojanstva. Za to u Rusiji nema potencijala, ali za protest koji će biti protiv sadašnje vlasti - to ima! Ali dok je u Ukrajini bunt bio “za“ - 2004. za pravedne izbore , a 2013. za Evropu, eventualni ruski Majdan nužno će biti “protiv“. Naime, eventualni ruski bunt može biti samo “protiv Putina“, a ne “za“ nešto. To “za“ će doći tek kasnije, nakon Putina. Treba videti kako će se stvari razvijati tokom ove, 2015. godine jer pogoršanje situacije može dovesti do nekog događaja, neke “inicijalne kapisle“ koja će izazvati promene. No moramo biti oprezni jer s jedne strane imamo protest protiv Putina, a s druge je zamka - mi ne znamo šta će doći posle Putina. Nismo sigurni. Deo ljudi u Rusiji, pa i u Evropi, pribojava se gorega. To je legitimno razmišljanje, ali lično mislim da se to ne može dogoditi. Putin je predugo na vlasti. To nije dobro. Da se nije vraćao na vlast 2012. godine, imao bi u istoriji bolju poziciju nego što će je imati nakon svog odlaska. Sumnjam da mu odlazak više može biti trijumfalan – Priča Kasparov za “Jutarnji list“.
Neki analitičari u Rusiji smatraju da se Putin više mora pribojavati "dvorskog puča" nego eventualnog narodnog bunta.
- Rusija je imala “dvorske prevrate“ u svojoj istoriji i u carizmu i u komunizmu. Setimo se puča protiv cara Pavla ili decembarskog ustanka protiv cara Aleksandra, pa dvorske borbe nakon Staljina i smena Hruščova. No tada prevratnici moraju biti načisto sa tri stvari - šta s carem ili generalnim sekretarom, pa kakav je legitimitet vlasti sledećeg dana i ima li kontinuiteta ili se on menja. Ako postoje u Kremlju pučisti, oni moraju znati šta će s Putinom, pa kakav bi bio legitimitet njihove vlasti. No ovde treba znati jednu činjenicu - velika većina ljudi iz njegovog okruženja koji bi, hipotetički, mogli nešto pokušati, uglavnom su svesni da bez njega ne mogu opstati ni jedan jedini dan. Mogućnost za dvorski prevrat protiv Putina ne vidim. Ne vidim na vidiku političku snagu koja bi se odvažila i rizikovala takav potez".
Projekat “Šah uz školu“
U Hrvatsku se uvodi šah u škole po modelu fondacije Gari Kasparov KCF. Hrvatska verzija modela je “Šah uz školu”, a projekt realizuje Šahovski klub “e4” koji vodi vukovarski velemajstor Zlatko Klarić, čiji je Kasparov član, a uz podršku Ministarstva nauke, obrazovanja i sporta. Projekat bi trebao da krene u hrvatskim školama za mesec dana.
"Nije smisao da sva deca postanu šahisti, nego da im šah pomaže kod školovanja, pamćenja, razmišljanja, taktike, kreativnosti", kaže Kasparov za Jutarnji list.
