Japanske nevolje sa Mekdonaldsom: Zub u pomfritu, plastika u sladoledu
Japanski ogranak američkog prehrambenog giganta brze hrane Mekdonaldsa duboko se danas poklonio javnosti Japana u znak izvinjenja zbog nedaća kojima su njegovi konzumenti bili izloženi u poslednje vreme, u koje spada i slučaj ljudskog zuba zalutalog u pomfrit kao i parčeta plastike u porciji sladoleda.
Japanci vole hranu onako kako je shvata i servira Mekdonalds: preko 3.000 restorana tog lanca aktivno je u Zemlji izlazećeg sunca.
Halabuka povodom objekata zalutalih u hranu usledila je posle niza problema sa kojima se lanas brze hrane u poslednje vreme suočio, kao što je nedostatak krompirića nastao usled poremećaja na američkom tržištu, kao i prošlogodišnji skandal koji je pogodio sve japanske i kineske distributere brze hrane kada je ustanovljeno da se u njima koristi kinesko meso kome je - istekao rok trajanja.
Poslednji slučaj, posle kog je usledilo današnje izvinjenje, bila je povreda usta jednog deteta parčetom plastike zalutalim u porciju sladoleda, decembra prošle godine. Mekdonalds je tada ustvrdio da je plastika stigla u dozer prilikom sklapanja naprave.
Uprkos svemu, Mek opstaje
Tokom godina, Mekdonalds je pregurao globalnu situaciju sa "ludim kravama" i široko rasprostranjene teorije o zdravoj prehrani i visokoj kaloričnosti svojih proizvoda. Porudžbine pomfrija, pratećeg sastojka Mekdonaldsovih glavnih obroka, smanjene su tokom prošle godine zbog nestašice krompira. Velike porcije vratile su se u ponedeljak. Mnoge od njih sastoje se samo od krompira.
U drugom slučaju, iz avgusta prošle godine, konzument je, kupivši Big Mek, u pratećoj porciji pomfrija zatekao i - ljudski zub. Mekdonalds je tada istragom utvrdio da nijednom uposleniku ne nedostaje zub, da nijednom radniku u lancu onih koji snabdevaju Mekdonalds ne nedostaje zub, kao i da nema znakova da je zub pržen zajedno sa krompirićima.
Mekdonalds i dalje istražuje kako je plastika stigla u sladoled a zub u krompiriće.
Takehiko Aoki, izvršni direktor Mekdonaldsa u Japanu, izjavio je da je njihov cilj da takve slučajeve "svedu na nulu". Porekao je pritom kako su ovi slučajevi opšti pokazatelj posrnuća Mekdonaldsa, nego da su "izolovani slučajevi".
Usput, Aoki je obznanio još neke incidente: pojavu parčeta metala, i ponovo parčeta plastike, u kolaču Mekmafin. Nije dalje navodio detalje tih incidenata, samo je pripomenuo da bi moglo da se dogodi da su "spoljni izvršioci" podmetnuli i plastiku i zub u hranu.
U naredna dva slučaja sa ove bizarne liste događaja, parčići plastike nađeni su u piletini MekNugets, pristigloj sa farme u Tajlandu, gde je jedna plastika bila plava a druga prozirna pa je to bilo važno kod određivanja porekla: plava se koristi u Mekdonaldsu, pa je mogla da upadne u meso, a ova druga se ne koristi pa se ne zna odakle ona u mesu.
Aoki je, međutim, nepokolebljiv: "Ja ću jesti MekNugets. Davaću deci da jedu MekNugets. Nemam dileme povodom toga".
