Arkanova saradnica glavni svedok protiv Miloševića: Tuži Britaniju i traži "svoj život nazad"
Svedok Haškog tužilaštva u suđenju protiv Slobodana Miloševića želi da tuži britansku policiju zbog toga što se, kako je ispričala za britanski "Sandej tajms", njen život "pretvorio u pakao" pošto je ubačena u program za zaštitu svedoka.
Bivša advokatica iz Beograda odlučila je da proda svoj stari stan u srpskoj prestonici, i iskoristi novac za podizanje tužbe protiv britanske policije. Žena, koja sada živi u gradiću na severu Engleske, i radi kao prodavačica u "Marks i Spenseru", kaže da je "čitav njen prethodni život obrisan".
Da bi ispunila svoj plan, prvo što mora da uradi jeste da povrati svoj pređašnji identitet. Ona je bila jedna od ključnih saradnika Željka Ražnatovića Arkana. Odluku o promeni imena i priključivanju program za zaštitu svedoka donela je pošto je na nju, kako tvrdi za "Sandej tajms", pokušan atentat 2003. godine, nedugo pošto je svedočila protiv Miloševića.
- Ne razmišljam o riziku, jer želim da govorim slobodno i otvoreno. Smatram da svedoci i žrtve moraju da budu zaštićeni, i da im se mora dozvoliti slobodno izražavanje. Anonimnost pravi kriminalca od mene, a ne od onih koji to zaista jesu - izjavila je za "Sandej tajms".
Za Srbiju sam izdajnik
"Za Srbiju, ja sam običan izdajnik", rekla je svedok, koja sada ima 42 godine.
"Pomaganje Haškom tribunalu mi je uništilo život. Proteklih 11 godina mog života je bilo kao u lavirintu. Nemate status običnog imigranta. kada dobijete novi identitet, gubite sve: prijatelje, kontakt sa porodicom, čitavu prošlost. Gubite život. Često sam osećala da gubim razum", ispričala je ona.
Poznata pod šifrovanim imenom "Svedok B129", ova žena je svojim svedočenjem na suđenju Slobodanu Miloševiću govorila o etničkom čišćenju muslimana na području BiH tokom građanskog rata devedesetih godina.
Iako je njen identitet bio sakriven tokom suđenja, jedan od tehničara je greškom pustio pravu boju njenog glasa. Ona sada tvrdi da je to atentatorima pomoglo da otkriju ko je, i zatim pokušaju da je pregaze kolima na beogradskim ulicama. Posle ovog incidenta, "B129" se sa svojim suprugom premestila u "sigurnu kuću", koju je čuvala britanska policija.
Identiteti su im obrisani, a smešteni su u "oskudni objekat, prepun vlage i buđi" na severu Engleske, sa sredstvima za život u iznosu od svega 100 funti nedeljno. Njihova prethodna akademska dostignuća su takođe obrisana iz dosijea, te je pronalaženje adekvatnog zaposlenja predstavljalo nemoguću misiju.
- Ja ponovo pokušavam da dobijem diplomu pravnika, dok je moj muž morao čak i da polaže vozački ispit ponovo - navela je svedokinja.
Njih dvoje su uspeli da pronađu kakve-takve poslove i čak prošire porodicu u Britaniji, ali tu se nisu završili pokušaji stranih službi da je iskoriste kako bi se, kako kaže, "pravdi priveli još neki ratni zločinci sa područja bivše Jugoslavije".
Izjavila je da je 2010. godine preživela "maltretiranje" od strane britanske policije i čelnika u programu za zaštitu svedoka, koji su joj pretili sudskim pozivima, a čak i zatvorskom kaznom ukoliko ne svedoči protiv još dva Srbina koji su počinili ratne zločine. Svedok "B129" sada želi priznanje za svoju borbu protiv ratnih zločinaca i doprinos koji je dala u njihovom hapšenju, a za koju je jedino dobila život u oskudici, na margini britanskog društva.
Reporteru "Sandej tajmsa" je otkrila da su je pripadnici policije obmanjivali obećanjima o "mnogo boljem životu u programu zaštite svedoka, dobijanju stana i automobila", a da je od tih obećanja dobila samo pretnje i život u bedi.
"B129" bila je u društvu samog političkog vrha Jugoslavije, a prisustvovala je i venčanju Željka Ražnatovića i Svetlane Veličković-Ražnatović, kao jedna od počasnih gošći i najbližih Arkanovih saradnica. Na suđenju Slobodanu Miloševiću, “B129” izjavila je da Arkan i njegovi "Tigrovi nisu počinili nikakvo etničko čišćenje i zločin, tvrdeći da su oni "pripadnici elitne vojne jedinice koja nikada nije napadala civile, već isključivo protivničku vojsku".
Svedočila o Arkanovim "Tigrovima"
"B-129" je svedočila dva dana na suđenju Slobodanu Miloševiću u aprilu 2003. godine. Tvrdila je da je Državna bezbednost Srbije kontrolisala, angažovala i plaćala Srpsku dobrovoljačku gardu pod komandom Arkana. Svedočila je o učešću "Tigrova" u "operaciji Banjaluka" 1995. godine. Tvrdila je i da su arkanovci za ovu operaciju dobili 3 do 4 miliona maraka od DB. Na suđenju je izjavila i da su "Tigrovi" iste godine imali zadatak da na planini Treskavici, blizu Sarajeva, preseku komunikacije oko grada. Tom prilikom oni su najpre mučili a potom i ubili većinu zarobljenih Muslimana.
Kaže da je za Arkana počela da radi "kao mlada devojka koja je tek diplomirala na Pravnom fakultetu".
- Trebao mi je novac. U početku sam verovala da se njegovi Tigrovi bore isključivo za srpski narod, ali su mi te iluzije ubrzo srušene. Shvatila sam da se sve vrti oko novca i šverca. Ipak, i dalje smatram da Arkan i njegova garda nisu počinili etničko čišćenje, i čvrsto verujem u to - izjavila je u jednom od nekoliko untervjua za "Sandej tajms".
- Ne branim nijednu stranu. Smatram da je rat krajnje i najgore rešenje za bilo koji problem - rekla je svedok.
Ona tvrdi da je Arkan postupao po Miloševićevim instrukcijama, i da je bivši predsednik SRJ "bezočno lagao" na suđenju, kada je izjavio da nema veze sa Ražnatovićem.
- Bes koji sam tada osetila zbog njegovih laži me je i naveo da svedočim. Osetila sam potrebu da kažem istinu - kaže ona.
Prema njenim rečima, kada se vratila kući sa svedočenja, primetila je pripadnika Državne bezbednosti, u civilnom odelu, nedaleko od njenog ulaza. Nekoliko nedelja kasnije, njena rodbina je, prema pisanju "Sandej tajmsa", počela da dobija telefonske pretnje smrću.
"Jedne večeri, kada je prelazila ulicu, automobil je pokušao da je pregazi. Automobil, za čijim volanom je prepoznala istog onog agenta DB-a koji se nalazio ispred njene zgrade", piše britanski list.
Krajem 2014. je, po prvi put posle 11 godina života u inostranstvu, "B129" sa suprugom na kratko posetila Srbiju. Izjavila je da ne može da se otme utisku da je iskorišćena i odbačena, te da je njena žrtva prošla nenagrađeno. Milošević je preminuo u zatvoru 2006. godine, pre nego što je suđenje završeno, a dvojica optuženih protiv kojih je svedočila 2010. godine oslobođeni su optužbi.
- Iskoristili su me. Oni protiv kojih sam svedočila žive slobodno u svojim kućama, a ja sam zarobljena u ovom lošem životu. Nalazim se u mnogo goroj situaciji od onih koji su činili zločine - rezignirano je poručila novinaru "Sandej tajmsa".
