AP: Zašto dinastije vladaju politikom u SAD?
Sjedinjene Američke Države imaju više od 300 miliona stanovnika, ali kada dođe do izbora predsednika SAD, u poslednje vreme se pojavljuju samo dve porodice. Tako i sada mogućnost duela Buš-Klinton na izborima 2016. izgleda sasvim realno.
Posle nekoliko meseci nagoveštaja i spekulacija, bivši guverner Floride Džeb Buš je prošle nedelje izjavio da "aktivno razmatra" ponudu da bude predsednički kandidat Republikanske stranke.
Hilari Rodam Klinton još nije potvrdila takvu svoju nameru, ali je već viđena za favorita za predsedničku nominaciju Demokratske stranke.
Vašington propao
Ali, istoričar s Prinstona Džulijan Zelizer smatra da faktor prepoznatljivog ipak može 2016. godine biti biračima važniji od zabrinutosti zbog ponavljanja "istog starog".
"Vašington je propao, te birači i donatori kampanje traže ljude koji izgledaju kao da znaju šta rade", rekao je on. "Poznata prezimena postaju velika prednost, poništavajući i samu pomisao tipa: 'O, moj bože, ne mogu da verujem da će oni ponovo biti kandidati!' ".
To dvoje potencijalnih rivala u porodičnim stablima ima tri predsednika i tri senatora SAD, kao i tri guvernera. Zašto su te dve porodice toliko dominantne u savremenoj politici? - pita agencija AP.
Ispostavlja se da Amerikanci, iako spremno kažu da su protiv dinastija, nemaju ništa protiv poznatih prezimena u politici. Poznato prezime kandidatu donosi prepoznayljivost kao što je i sa svakom popularnom robnom markom, donosi uz to veze važne za prikupljanje novca i spremnu mrežu političkih kontakata. Prezime takođe može značiti da je kandidat kompetentan što je veoma važno u neizvesna vremena, kao što sada.
"Vlast rađa vlast" - kaže politikolog Brendan Nihan s Koledža Dartmut i dodaje: "Dinastija je perpetuum mobile".
Politički "pedigre" može imati i negativne strane: poznato prezime ponekad donosi nepoželjne asocijacije i rizik zamora javnosti. Obe strane te medalje su bile vidne kada je Buš (61), sin i brat predsednika SAD i unuk jednog senatora, najavio svoju predsedničku nameru.
Partijski aktivisti kažu da će prezime Buš pomoći Džebu da brzo privuče novac, talentovane saradnike i pristalice širom zemlje.
Ali, njegov stariji brat, Džordž W. Buš, bio je veoma nepopularan na kraju svog predsednikovanja pre šest godina. I dok je izgledalo da ga sada ljudi cene više nego tada, nedavno objavljeni izveštaj Senata Kongresa SAD o praksi mučenja tokom saslušanja u Bušovo doba, podsetila je na kontroverze iz vremena njegovve vladavine.
Hilari Klinton (67), bivši državni sekretar, senatorka i prva dama, ako uđe u predsedničku trku, suočiće se sa istom kontroverzom: s jedne strane ona jeste prepoznatljivo lice, a s druge je zamor javnosti.
Bivši predsednik Bil Klinton je sada veoma popularan, i sigurno će voditi kampanju za svoju suprugu kao što je učinio i u trci pred izbore 2008, ali on i dalje ima mnogo "neželjenog prtljaga" iz godina kada je bio u Beloj kući.
Ubrzo pošto se Buš prošle nedelje približio ulasku u predsedničku trku, liberalna grupa RootsAction (http://rootsaction.org/) je postavila sajt http://nobushesorclintons.org/ gde prikuplja potpise na zahtevu da se "odbaci buduća dominacija vlade Bušovih i Klintonovih, i politike Buš/Klinton".
Dinastička politika, u kojoj je više članova iste porodice na izbornim položajima, u SAD je češća nego što se misli. SAD su imale ukupno 44 predsednika, od kojih je osam - što je skoro petina - bila iz samo četiri porodice: po dva Adamsa, dva Harisona, dva Ruzvelta i dva Buša.
