Šta je Putinov novi najveći problem?
Pad cena nafte urnisao je budžet, a firme se muče da dođu do dolara za vraćanje inostranih kredita.
Vladimira Putina to kao da ne uzrujava jer je u godišnjem obraćanju naciji izignorisao one koji od njega traže da kaže šta je rešenje za posrnulu rusku ekonomiju, koja, prema ocenama zvaničnika, srlja u recesiju.
ProstitutkeNa pad rublje reagovale su i prostitutke u Murmansku podigavši cene usluga i za 40 odsto - za dva sata sa „damom“ treba od 3.000 do 7.000 rublji (od 57 do 132 dolara). Pojedinci savetuju Putina da se ekonomiji uči od prostitutki, dok drugi poručuju prostitutkama da bi u svemu trebalo da pokažu patriotizam i cene podignu samo strancima, kao odgovor na sankcije Rusiji. |
Umesto odgovora, 62-godišnji bivši agent KGB-a koji se nalazi na čelu najveće države na svetu obećao je amnestiju povratničkom ofšor-kapitalu i pozvao na akciju čija bi suština bila u sloganu „kupujmo domaće“ kako bi podstakli domaću proizvodnju.
Sve to, međutim, ne poboljšava stanje u privredi. Rublja je na istorijskom minimumu prema dolaru, njena vrednost je najniža od 1998. godine, kada je Rusija, usled pada cena nafte, što je oslabilo nacionalnu valutu i dovelo do nemogućnosti da otplaćuje dugove koji su narasli na 140 milijardi dolara, objavila stečaj.
Timoti Eš, analitičar Standard banke, kaže da u Putinovom govoru „hladnoratovskog stila“ nije video nikakve nove ideje koje bi pomogle ekonomiji.
Sergej Aleksašenko, nekadašnji pomoćnik guvernera centralne banke, frustriran je time što se Putin ne hvata u koštac sa ekonomskim temama: „Ništa nije rekao, niti išta možemo da očekujemo. Sve će se nastaviti po starom. I to mu odgovara.“
Dmitrij Trenin iz moskovskog „Karnegi centra“ kaže da bi Rusija trebalo da se pripremi za veoma težak period u narednih 4-5 godina u kojima će „ulozi biti veoma visoki“.
Analitičari veruju da će Putin nastaviti da raspaljuje nacionalistička osećanja i neprijateljstvo prema Zapadu, kako bi zamaskirao ekonomske probleme.
A kolateralna žrtva njegove borbe sa Zapadom mogla bi da bude i Srbija. U Rusiji se, naime, spekuliše da je Putin jednostrano odlučio da odustane od gradnje "Južnog toka“ samo kako bi napakostio Evropi, a što je izazvalo bes u Srbiji i Bugarskoj.
Putinova popularnost je i dalje na veoma visokom nivou, a ruski predsednik još se nije suočio s masovnim protestima uzrokovanim ekonomskim padom.
Strmoglavi pad rublje, baš u poslednja tri meseca, uzrokovan kako pojeftinjenjem nafte, tako i sankcijama protiv Rusije zbog krize u Ukrajini, međutim, označava kraj perioda u njegovoj 15-godišnjoj vladavini koji je krunisala stabilnost nacionale valute.
Analitičari podsećaju i da je Putinov uspon na vlasti počeo neposredno pre finansijskog sloma zemlje, kao i da popularnost duguje upravo tome što ljude podseća na to da je s njim došla i stabilnost posle haosa hiperinflacije 90-ih godina prošlog veka.
