Put u najjeziviju bolnicu na svetu
Bolnicu "Federiko Mora" u Gvatemali bije glas da je najjezivija institucija za lečenje mentalnih bolesti na svetu. Kako u nju novinari nisu dobrodošli ekipa BBC-ja se prerušila u radnike dobrotvorne organizacije.
Ovo je tek ulazak u bolnicu. Unutra su scene još je jezivije
Bivši pacijenti bolnice "Federiko Mora" kažu da su pod dejstvom lekova bili silovani, a direktor institucije, dok ga je snimala skrivena kamera televizije BBC, priznaje da se silovanja pacijenata i dalje dešavaju. O svemu tome, piše Kris Rodžers, novinar ove televizijske kuće:
Gde god da se okrenem, na podu bolnice leže ljudi u polusvesnom ili potpuno besvesnom stanju. Neki su na hladnom betonu, drugi su dvorištu na vrelom suncu. Većina njih je pod jakim lekovima. Glave su im obrijane i gotovo svi su bosonogi, obučeni u nekakve iscepane prnje. Drugi su potpuno goli, prljavi i umrljani u sopstvenu mokraću. Slika više liči na koncentracioni kamp nego na zdravstvenu ustanovu.
U bolnici “Federiko Mora” smešteno je oko 340 pacijenata, od kojih su pedesetak nasilni i mentalno poremećeni kriminalci. Kako kaže direktor bolnice Romeo Minera, u manjini su oni sa ozbiljnim psihičkim oboljenjima – po njemu 74 odsto pacijenata čine oni kojima samo treba malo više od brige i nege.
Medicinski tehničar nam kaže da su tri medicinske sestre zadužene za 60-70 pacijenata. S obzirom da je praktično nemoguće da se tako mali broj medicinskog osoblja brine o svima, većina pacijenata dobija sedative kako bi bili mirni.
Spavaće sobe ne izgledaju ništa manje jezivo, naprotiv. Kreveti su stari, zarđali, na dušecima su mrlje od mokraće, dok se na odeći nekih pacijenata jasno vide tragovi fekalija. Pokušavam da se priberem i da ne povratim.
Tu nije kraj hororu. Tajno smo snimili direktora Mineru kako nam priča da čuvari nekada seksualno opšte sa pacijentima. “Bolnica je veliko mesto, gde je sve moguće” kaže on. Bivši pacijent mi je rekao da su ga u bolnici silovali i čuvari, ali i pripadnici medicinskog osoblja. Jedna žena mi je ispričala da je bila silovana od strane medicinskog brata dok je bila pod sedativima, u polusnu. Sutradan je osećala bolove, krvarila je i bilo joj je jasno da je proteklu noć izgubila nevinost. Tada je imala 17 godina.
Rikardo, još jedan bivši pacijent, proveo je u bolnici 3 godine, za vreme kojih je bio silovan nekoliko puta. Kako kaže, on je bio samo jedan od mnogih: “Najgore su prolazile pacijentkinje prijatnog fizičkog izgleda. One su bile odvajane u stranu, dobijale su velike doze sedativa i tokom noći su ih silovali stražari, lekari, medicinsko osoblje ali i drugi pacijenti.”
Američka organizacija “Disability Rights International” (DRI) već tri godine prikuplja dokaze protiv direktora bolnice Federika More. Oni su u izveštaju iz 2012. ovu bolnicu nazvali “najopasnijom bolnicom koju su naši istražitelji posetili u obe Amerike”. U izveštaju se navodi da se ovde svaki pacijent izlaže riziku da bude zaražen HIV virusom, da bude silovan, kao i lišen najosnovnijih ljudskih prava. U DRI izvaštaju navodi se da je jedna žena bila silovana već prvog dana boravka u bolnici, dok je bila vezana uz zid.
“Seksualno zlostavljanje čini ovo mesto najgorim koje sam video u svom životu” kaže Erik Rozental, osnivač organizacije DRI. “Viđeao sam i pacijente u izolaciji – to je strašno. Jedan čovek je bukvalno puzeo zidom svoje ćelije, sve do plafona, u želji da pobegne odatle. Pacijenti su u ovim izolovanim ćelijama držani zaključani satima”.
Dok sam išao hodnicima bolnice, video sam jednu sobu za izolaciju u koju se smeštaju nasilni pacijenti. To je soba veličine dva kvadratna metra, sa malim prozorom. U njenom ćošku je čučao čovek, prekriven fekalijama. Direktor mi je rekao da su te sobe pod nadzorom, ali mi je priznao da je jedan pacijent nedavno izvršio samoubistvo vešanjem.
Vlasti Gvatemale imaju opravdanje za izolacione sobe. Kako kažu “pacijenti dnevno ne provode više od dva sata u izlaciji i pod budnim su okom nadležnih. Mi kada smo posetili bolnicu, nismo zatekli nijednog pacijenta u izolaciji”.
Radnici bolnice se plaše posledica ako pričaju sa medijima. Ipak, njih šestoro je pristalo da priča sa nama samo pod uslovom da ih intervjuišemo zajedno i da ne otkrijemo njihove identitete.
“Nemamo dovoljno lekova, prljavo je, puno je pacova i bubašvaba”, priča jedan od njih. “Kada kažem da je opštepoznato da čuvari siluju pacijente, pričam u ime svih nas... To je u bolnici javna tajna”, dodaje on kroz suze. Posle kratkog vremena, svih šestoro sagovornika plače.
“Bolnica nije opasna samo za pacijente, već i za nas” dodaje drugi zaposleni, dok drži kolegu za ruku “Mi smo se žalili, ali niko nas ne sluša. Rad na tom mestu je jeziv”.
Kada smo se vratili u Veliku Britaniju i kada sam jednom advokatu iz oblasti ljudskih prava pokazao fotografije pacijenata okruženih sopstvenim fekalijama, on je ostao bez teksta, iako ima decenije iskustva u sličnim oblastima. Po njemu, to je verovatno najgore kršenje ljudskih prava u nekoj zdravstvenoj ustanovi.
Vlada Gvatemale je rekla BBC-ju da je započela proces poboljšanja uslova u ustanovama za negu mentalno obolelih. Direktor DRI Erik Rozental izjavio je da je do sad čuo mnoga obećanja i da nema mnogo poverenja u njih. On misli da su pravne mere jedino što može spasiti pacijente bolnice “Federiko Mora”.
“To što je neka zemlja nerazvijena, nije opravdanje za mučenje i sekusalno zlostavljanje. Ono šta se dešava u ovoj bolnici je potpuna dehumanizacija, ti pacijenti se ne tretiraju kao ljudska bića. Oni su kao zatvorenici kojima je jedini zločin taj što su mentalno bolesni” zaključuje Rozental.
