Kako pepeo ruši avion?
Vulkanski aktivna područja oduvek su predstavljala veliku opasnost za pilote, ali je prosto neverovatno da nijedan incident nije zabeležen sve do 24. juna 1982. godine. Tada se avion Britiš ervejza na letu iz Kuala Lumpura prema Pertu u Australiji umalo srušio pošto je ušao u oblak vulkanskog pepela u blizini indonežanskog ostrva Java.
Kapetan Erik Mudi je tokom mirnog krstarenja na 12.000 metara primetio svetlucavu prašinu koja udara u stakla kokpita i duž trupa celog aviona.
Isprva posada nije osećala opasnost jer nisu ni znali šta ih je zadesilo. Međutim, ubzo je gust dim prodro u putničku kabinu, a jedan po jedan motor su počeli da se "guše" i prestaju da rade. Posle samo nekoliko minuta golemi "boing 747" je postao čelična jedrilica koja lagana pada u more.
Svestan da će se srušiti jer mu ne radi nijedan od četiri motora, kapetan Mudi je kontroli leta objavio uzbunu i preusmerio avion prema aerodromu "Halim" u Džakarti. Ipak, to nije bilo dovoljno za spasenje, jer je avion bio suviše daleko da bi mogao da "dojedri" do aerodroma. Srećom, jednako iznenadno, kako je i nastalo, sa spuštanjem aviona se svetlucava prašina izgubila.
Kapetan je bio uporan u pokušajima da startuje motore i u poslednjem trenutku je u tome uspeo, prvo sa jednim, a onda i ostala tri motora. Tako je kapetan Mudi bezbedno spustio avion i spasao živote 247 putnika i članova posade.
Kada su izašli iz aviona, članovi posade su imali šta da vide. Letelica je od trenja pepela vulkana bila potpuno izguljena, a sa motora su otpadali komadi očvrsnutog pepela. Posle ovoga incidenta, kapetan Mudi je bio odlikovan, a Međunarodna asocijacija avioprevoznika je naložila da se saobraćaj nikada ne odvija u blizini aktivnih vulkana.
Ustanovljeno je da kada avion uđe u oblak vulkanskog pepela, koji je po pravilu na visini između 6.000 i 12.000 metara (upravo raspon koji najčešće koriste putnički avioni), motori počinju da ga usisavaju, dok se konačno ne začepe turbine i ne prestanu sa radom. Iskustva su pokazala da se vulkanska prašina posle lepljenja za lopatice turbina stvrdnjava, a onda usled trenja vazduha i otpada sa titanijumskih lopatica motora, te je moguće ponovo pokrenuti ih, naravno, ako je avion dovoljno visoko.
Posada na čelu sa kapetanom Mudijem je imala i prisebnost i sreću, premda niko ne bi poželeo da pokuša da ponudi njihovo herojstvo.
