Ceh Južnog toka: Šta će Brisel ponuditi Srbiji i Bugarskoj?
Evropska unija posle propasti plana za izgradnju ruskog gasovoda "Južni tok", nema rešenje za gasne potrebe jugoistočne Evrope i duguje odgovor Srbiji i Bugarskoj zašto su ostale bez prihoda, rekao je austrijski ekspert Gerhard Mangot.
Zapad i Evropa su to tražili, zašto da sad prebacuju odgovornost na Rusiju?
Čepurin: Najveći ceh platiće EUAmbasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin izjavio je da je obustavljanje projekta "Južni tok" upravo ono što je Brisel uporno tražio i ocenio da će zbog toga najveću štetu imati EU.
Čepurin je rekao da se obustavljanje ovog projekta, koji je od velikog značaja za energetsku bezbednost cele Evrope, ni na koji način neće negativno reflektovati na isporuku gasa Srbiji, ni ove zime, a ni ubuduće. |
"Sada EU mora da objasni tim zemljama zašto će ostati bez stotina miliona dolara koje bi dobile od tranzita ruskog gasa, posebno jer je ovim državama taj novac preko potreban. Mislim da EU nema odgovor na to pitanje", rekao je Mangot za "Dojče vele".
On je naveo da EU nema odgovor na pitanje sigurnosti snabdevanja gasom mnogih zemalja u jugoistočnoj Evropi koje posebno ispaštaju kada između Rusije i Ukrajine dođe do trzavica ili prekida tranzita gasa, a "Južni tok" je bio mogućnost da Bugarska i Srbija smanje taj rizik.
Mangot je rekao da Nemačka ili Velika Britanija uopšte ne zavise od eventualne izgradnje "Južnog toka", jer se snabdevaju preko "Severnog toka" ili Jamala i za njih je lako i besplatno da blokiraju projekat poput "Južnog toka".
"To baš i nije znak solidarnosti unutar EU. Pitanje je šta će Brisel ponuditi zemljama jugoistoka Evrope koje sada plaćaju ceh geopolitičkog konflikta. EU će ostati skrštenih ruku i to će svakako izazvati uznemirenost", rekao je Mangot, koji je predavač na bečkoj Diplomatskoj akademiji.
On je ocenio da je nastavak izgradnje međunarodnog gasovoda "Južni tok" malo verovatan, iako se iz poruka Rusije može tumačiti da bi izgradnja mogla da bude nastavljena ukoliko se promene političke okolnosti.
Na pitanje zašto EU u slučaju "Južnog toka" ne napravi izuzetak, kao ranije u pojedinim slučajevima, Mangot je rekao da za to postoje dva razloga.
"Najpre, ne žele da Ukrajina trpi. Jer strateški cilj Rusije je naravno bio da Južnim tokom zaobiđe Ukrajinu kao tranzitnu zemlju. Drugi razlog je sadašnje zaoštravanje odnosa Brisela i Moskve. U takvoj situaciji velikih napetosti, EU očigledno nema nameru da odstupi od svojih stavova. Rusija je onda digla ruke", rekao je Mangot.
Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin izjavio je danas u Beogradu da " je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin rekao da će, možda, Evropska komisija ovo nadoknaditi Bugarskoj, ali Evropska komisija je odmah rekla da neće. I Srbija se za gubitke od planirane dobiti može obratiti samo EU", rekao je Čepurin.
On je naglasio da je svestan da je Bugarska donosila odluka zbog tuđih interesa i ocenio da je Sofija "postala talac ucena i konfrontacija".
"Zapad i Evropa su to tražili, zašto da sad prebacuju odgovornost na Rusiju? Možda će sada, kada je projekat ad akta, energetska bezbjednost južne Evrope postati veća ili će gas pojeftiniti", rekao je Čepurin i dodao da je blokada projekta bila "čist udarac Evrope na svoje interese".
Upravo stoga Rusija se, kaže on, okrenula "Severnom toku" i Turskoj, jer je u toj zemlji prepoznala "sigurnog i jakog igrača".
"Kapacitet 'Severnog toka' je 63 milijarde kubnih metara gasa. Od tog su potrebe Turske tek 13 milijardi, a 50 milijadi kubnih metara gasa biće uskladišteno u Grčkoj. Gledajte kakve bi mogle da budu rute i sve zemlje južne Evrope bi mogle da razmisle o tome", rekao je Čepurin.
On je dodao da su ruske kompanije spremne za saradnju i da će "interesi Srbije u budućnosti biti uzeti u obzir".
Kada je reč o ovoj sezoni grijanja, Čepurin je naglasio da je isporuka ruskog gasa Srbiji zagarantovana čak i ukoliko bi došlo do problema tranzita gasa kroz Ukrajinu, jer su kapaciteti skladišta u Banatskom dvoru popunjeni.
Govoreći o sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji, Čepurin je rekao da zbog sankcija opet "pati" Evropa, i istočna i zapadna, kao i da su američki ambasadori dobili nalog da u 160 zemalja traže sankcije za Moskvu, ali da se niko nije odazvao, jer im to nije u interesu.
