Nemačka: Romi nazad na Kosmet
Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mazijer i predstavnik privremene vlade Kosova i Metohije Bajram Redžepi potpisali su danas u Berlinu sporazume o povratku izbeglica, uglavnom romske nacionalnosti, iz Nemačke na Kosovo i Metohiju i o saradnji u oblasti sigurnosti.
''Nemačka ne planira nikakva masovna proterivanja tih osoba.....'', rekao je de Mazijer, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, navodeći podatke da se u Nemačkoj nalazi oko 14.000 osoba sa Kosmeta kojima je propisana obaveza povratka.
De Mazijer je naglasio da će Nemačka i u buduće, na temeljima ovog sporazuma, nastaviti svoju politiku postupnog povratka.
Do stupanju na snagu ovog sporazuma, nemačke vlasti, neće, kao što je to do sada bilo, vraćati samo one koji potiču iz pokrajine, nego, kako je rekao de Mazijer, i državljane trećih zemalja i one bez državljanstva ''ukoliko su sa Kosova protivpravno ušle Nemačku'' ili u toj zemlji prekoračili dozvoljeno vreme boravka.
De Mazijer i Redžepi su potpisali i sporazum o saradnji u oblasti sigurnosti, radi poboljšanja borbe protiv međunarodnog kriminala i terorizma.
Nemački dnevnik ''Frankfuter algemajne cajtung'' (FAZ), pisao je ovih dana kako je Barbara Lohbiler, poslanica nemačke partije Zelenih u Evropskom parlamentu, kritikovala vraćanje kosmetskih Roma iz zapadnoevropskih zmalja u pokrajinu, jer za mnoge to "znači deportaciju u nepoznato i u bedu".
Lohliber je početkom aprila na poziv Međunarodnog fonda za decu Ujedinjenih Nacija posetila Kosmet, kako bi skrenula pažnju na tešku situaciju Roma u pokrajini, koji čine većinu onih koje vraćaju iz Nemačke na Kosmet.
Konzervativni FAZ je podsetio da su posle vazdusnog rata koji je NATO u proleće 1999. vodio protiv ondašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Romi pobegli iz pokrajine ili u delove u kojima su Srbi ostali većina, plašeći se osvetničkih reakcija Albanaca koji su ih smatrali saveznicima vlasti u Beogradu.
FAZ je naveo da su u toku pregovori o povratku izbeglica između nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova i vlasti u Prištini o sporazumu koji treba da omogući deportaciju do 2.500 žitelja Kosmeta godišnje, među njima Roma, Aškalije i Egipćana, koji se ubrajaju u ugrožene manjine.
FAZ primećuje da taj sporazum ima sve više kritičara pošto je, prema izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Saveta Evrope, socijalna situacija na Kosmetu, na kojem je stopa nezaposlenosti veća od 50 odsto, ionako nedovoljno stabilna, a Romi gotovo da nemaju nikakav pristup obrazovnim i zdravstvenim ustanovama.
Komesar za ljudska prva SE Tomas Hamarberg smatra da je planirani povratak hiljada Roma "jednostavno apsurdan", jer vlasti u pokrajini nisu spremne da prihvate povratnike "u tako velikom broju".
FAZ piše i da je Artan Duraku, šef kabineta ministra unutrašnjih poslova u privremenoj vladi u Prištini Redžepija, kazao poslanici Lohbiler da je Evropska unija olakšice u izdavanju viza žiteljima Kosmeta uslovila potpisivanjem bilateralnog sporazuma o povratku izbeglica.
Lohbilerova, koja je pre odlaska u EP u Strazbur bila generalna sekretarka nemačkog odeljenja Amnesti internešenel, smatra da je to malo ubedljiv argument.
"Zašto uopšte slati ove ljude na Kosovo, ako oni malo kasnije na legalan način ponovo mogu da dođu u Evropsku uniju?", upitala je Lohbilerova.
