Štrahe: Volim Srbe, Cecu i narodnjake

Zbog jedne reči čoveka često smatraju mudrim, a zbog jedne reči često ga smatraju i glupim. U krajnjim ekstremima, baš kao što se i sam ponaša - od osobe sa čijih usana za tren iscuri neverovatan otrov usmeren ka političkim protivnicima, da bi se minut kasnije, kada se kamere ugase, te iste usne razvukle u vedar osmeh - tako i Hajnca Kristijana Štrahea, u javnosti prosuđuju u krajnostima.

Hans KristijanŠtrahe sa ikonom koju mu je poklonio patrijarh

Lider Slobodarske partije Austrije, na optužbe za neonacizam i antisemitizam, imao je uvek spremne odgovore, i to one koji zvuče kao provokativno mangupsko manipulisanje javnošću. Sebe predstavlja kao modernog austrijskog političara, pragmatičara, koji u isti dan sedi u parlamentu u Beču, sluša Betovena, a potom i srpske narodnjake. Jedinstven je i po tome što njegov privatni život i izlaske prate ovdašnji bulevarski listovi.
 

Hrišćani su danas religija koja se najviše progoni, ističe ovaj 45-godišnjak koji u svojim idejama i radu "krstaški" brani hrišćansku Evropu.

- Moja želja je federalna, Evropa otadžbinskih naroda i nacija koja je spremna i sposobna da se deklariše i da bude svesna svojih hrišćanskih evropskih vrednosti. Potrebna nam je i ekonomska unija, kao i da se zajednički branimo ako dođe do problema. Mi, svi u Evropi, patriotske snage, treba više zajednički da radimo, da se međusobno pomažemo, sa puno poštovanja produbljujemo prijateljske odnose kako bismo sačuvali svoju kulturu, identitet i svoje narode.

Najmlađi odbornik

Po obrazovanju stomatološki tehničar, vrlo rano je beli mantil zamenio poslaničkom klupom.

- Sa 18 godina sam počeo da se bavim politikom, a kada sam napunio 21 godinu, bio sam najmlađi odbornik u Beču. Naravno da politika nije jedini način da se promene stvari u društvu. Svako od nas može na svoj sopstveni način da menja situaciju, i sebe i društvo, ali politika je jedna od najbitnijih struktura za promene.
U gradu u kome je svaka zgrada u centru istorijski spomenik, simbol uspona i padova najuticajnije i najmoćnije evropske monarhije, kancelarija FPO se nalazi tik iza bečkog dragulja, remek-dela danskog arhitekte Teofila fon Hanzena. U nju je Štrahe ušetao hitro, sa očiglednom željom da odelom i ponašanjem ostavi utisak elegantnog čoveka sa bečkim manirima. Upadljivo, na sebi uvek nosi plavi komad odeće, gotovo neizostavno šal, koji bi se dao povezati sa željom da naglasi boje stranke. A biće i da Štrahe promišljeno želi da skrene pažnju na svoje isijavajuće oči, kojima će dok netremice prati pogled sagovornika, pokušati da ga ubedi tamo gde argumenti zamanjkaju.

- Mi smo slobodarska patriotska stranka. Ta podela na levo i desno, to nije moderno, to je prevaziđeno.

Evropske vrednosti

Jedini uzor u životu su mu bili baka i deka. Kaže, nikada nije imao političke uzore, ali bi, možda, to bio Oto fon Bizmark. Ili kako je ujedinitelj Nemačke rekao: "Budale kažu da su naučile iz svog iskustva. Ja bih radije da profitiram na tuđem iskustvu."

- Slobodarski pokret i slobodarske stranke su sve jače i jače u Evropi, upravo zato što nam se trenutno u nekom smislu i oduzima sloboda. Građani su željni slobode. Smatramo da iz te centralističke Evrope sa kojom se danas suočavamo treba da se ponovo vrate strukture nacionalne države, gde država odlučuje o sebi, a ne da se odluke odnekud diriguju. Zaista imamo mnogo problema što se tiče ekonomije, socijalnog pitanja, islamizacije Evrope. Slobodarski duh se probudio upravo zbog toga. Evropski narodi su shvatili i vraćaju se svojim evropskim hrišćanskim korenima i vrednostima.

Ističe da je Evropska unija bio vrlo lepo zamišljen projekat mira na evropskom kontinentu, ali...

- Ali nakon stvaranja ekonomskog prostora koji je vrlo bitan, to se pretvorilo u centralistički prostor. Politička elita odstupa sve više od građana, i dobijate utisak da se građani ne pitaju za to što se odlučuje u Briselu, da se odluke donose mimo njihovih interesa. Da umesto toga, politička elita štiti interese velikih koncerna i banaka.

Mač i ikona

Bista, malteški mač i ikona, poklon srpskog patrijarha, jesu tri stvari koje će zapasti za oko onome ko ušeta u njegov kabinet. Grandiozan simbol moći, okačen na zidu, sa upečatljivim malteškim krstom, kaže, nikada nije uzeo u ruke. Ispod njega je jedan nemački mač šlager, sa kojim bi, dodaje, i znao da barata. Ikonom se najradije hvali, kao i slikama sa patrijarhom, napravljenim prilikom susreta. U policama kancelarije čuva i druge poklone, kao što je rakija iz Republike Srpske. Sa srpskom kulturom, priznaje, prvi put se susreo pre 10 godina.

- Odmah bih da kažem da sam bio šokiran 1999. godine kada je Srbija bombardovana, da nisu našli diplomatski način da reše problem, nego su bombardovali jednu suverenu zemlju. Taj prvi kontakt je bio preko mojih prijatelja Srba koji žive u Austriji, i to je bio toliko jak utisak da sam se dubinski bavio srpskom istorijom i shvatio, u suštini, gde je problem. Srbija je tokom ropstva pod Turcima bila ostavljena i izdata od zapadne Evrope. Na kraju, kada se srpski narod oslobodio, tek se onda vidi snaga jednog naroda koji se održao posle tolikog robovanja. Kao patrioti veoma mi je bitno da drugim narodima dam pravo na njihov identitet i ponos.

Austrijska greška

Slobodarska partija Austrije je jedina strana partija koja se sama oglašavala povodom dešavanja vezanih za Kosovo. Ne propuštajući da izgovori "i Metohija", i sada je Štrahe, sam došao do te teme.

- Zaista je sramota ono što se desilo na Kosovu i Metohiji, gde je razoreno više od 150 hramova, pravoslavnih manastira, crkava pred očima međunarodne zajednice, gde su sveštenici, monahinje, monasi kidnapovani i ubijani. Ne razumem zbog čega ne postoji pravo na samoopredeljenje naroda u Republici Srpskoj, zašto danas na Kosovu i Metohiji nisu dopustili Srbima pravo na svoje autonomne delove i status autonomije. Naravno da srpskoj manjini koja je na KiM treba da se dozvoli statusna autonomija, i to je sve trebalo unapred, preko međunarodnog prava rešiti. Zato i nije došlo do dugoročnog mira, nego se ponovo stvara konflikt i problemi u toj regiji. Takozvano priznanje Kosova od strane austrijske vlade bila je drastična greška, protivna Rezoluciji Ujedinjenih nacija, ali se tu očigledno štitio američki interes.

Oštro kritikuje američku spoljnu politiku, njene intervencije u svetu, a posebno u Iraku, Avganistanu, Siriji gde je, ističe, iza gesla "sloboda i demokratija" ostao totalni haos. SAD zamera i partnerstvo sa Saudijskom Arabijom, Katarom i Turskom koje "očigledno podržavaju pripadnike Islamske države".

Muzička poruka

Hajnc Kristijan voli da ga zovu HC, a u tom duhu dobio je još jedan nadimak - MC (Master of the ceremondž) kada je razbio stereotipan šablon političkog izražavanja i za potrebe kampanje počeo da snima rep muziku.

- Ministar pravde Holandije je pre 10 godina pravio rep muziku koja se odnosi na problem sa narkoticima i to me je fasciniralo. Iskoristio sam slobodu umetnosti da prenesem političku poruku, na jedan malo bezobrazan, ali moderan način, gde možete u provokaciji na sopstvenom jeziku da bolje prenesete poruku koju želite. Tako ćete lakše zainteresovati mlade ljude. Naravno, ne kažem da dobro znam da pevam... Na srpskom ni ne pokušavam da isto izvedem. Mnogo mi je teško i na svom jeziku da repujem.
 

Potpuno je uobičajeno da je jedan Austrijanac odmalena zaljubljen u note Betovena i Mocarta, ali ovaj Bečlija sluša i folk pevačicu Cecu Ražnatović.

- Slušam i modernu scenu, našeg Falka koji je ikona pop muzike u Austriji. Ceca mi je omiljena srpska pevačica, atraktivna je i dobra je pevačica. Bio sam na njenom koncertu, i bila je veoma dobra atmosfera, pevala je i balade, neke čak i srceparajuće pesme koje su mi se dopale.

Za više od pola života u politici sreo je razne ljude.

- To nije lako reći, ali moram da kažem da je gospodin Tomislav Nikolić ostavio vrlo, vrlo pozitivan utisak na mene. To je državnotvorni političar, ima jaku harizmu i zaista cenim reč koju je dao. Više puta smo se sastajali i gajim prijateljstvo prema njemu. Sretao sam se i sa Miloradom Dodikom koji me je impresionirao svojom odlučnošću u politici, a nalazi se u situaciji da mu zaista nije lako. Upoznao sam i Aleksandra Vučića, koji je mnogo toga promenio u Srbiji, i Ivicu Dačića, koji je otvoren i opušten čovek.

Odbačena Rusija

Štrahe ukazuje na mnoge slabosti EU.

- Partnerstvo sa EU mora da bude zasnovano na obostranom poštovanju. Podsetiću da smo 2000. godine imali demokratske izbore u Austriji, gde su slobodarci bili deo te vlade, ali EU nije reagovala na demokratski način, već se protivila učešću slobodaraca u vladi u Briselu. Srbija je deo Evrope, ali isto tako i Rusija. I tu je dramatična situacija gde se, umesto da zajedno stvaramo jedan čvrst evropski kontinent, pokušava da se Rusija geostrateški odbaci od Evrope.

Prijatelj Srba, van granice svoje zemlje označen je kao neko ko ne voli strance, naročito islamske veroispovesti.

- Naša pozicija je jasna. Zalažemo se da svaka nacija i svaka država ima pravo da štiti svoje interese, državu i naciju. Ljude gledamo po karakteru i ponašanju, a ne odakle dolaze. Problem doseljenika u Austriju je pretežno problem ljudi koji dolaze van evropskih granica. Radikalni islamisti gledaju svoju veru kao deo društvenog i zakonodavnog tela, a to se ne podudara sa našim hrišćanskim, evropskim, demokratskim, slobodarskim vrednostima. Pored toga što je život u Evropi sve skuplji i skuplji, a perspektiva i budućnost trenutno ne izgledaju kao da će ići nabolje, imamo problem nekontrolisanog naseljavanja ljudi iz islamskog sveta, a onda dolazi do radikalizacije islamista i danas u evropskim gradovima imao socijalne nemire. Svi imamo odgovornost da se borimo za bolju budućnost.