Nemci ignorišu provokativnu knjigu (2): Nagrade za heroje propagande
Na nemačkoj medijskoj sceni i dalje vlada muk povodom objavljivanja knjige "Kupljeni novinari - Kako političari, tajne službe i visoke finansije utiču na nemačke medije", autora Uda Ulfkotea.
Čak se cenzurišu i blogovi korisnika na tu temu, a novinari koji žele da napišu nešto o knjizi moraju da računaju sa otkazom, piše portal Info-kop.
Partijske televizijeAutor precizno i konkretno piše i o tome koja televizija pripada kojoj partiji ili na koji način se manipuliše kojim novinarem - tako da će oni koji pročitaju knjigu, medijski prostor sigurno gledati sasvim drugim očima. Ukoliko to do sada nisu činili. |
Istovremeno, Ulfkote otkriva zbog čega vodeći novinari tendenciozno izveštavaju i kako medijski odsek NATO pakta vrši pritisak. Sam autor je, kako navodi, bio primljen u neoficijelne američke elitne organizacije, pa je čak kao revanš za pozitivne tekstove o SAD navodno dobio diplomu počasnog građanina te zemlje.
U svojoj knjizi on navodi imena ovih neformalnih centara moći i u kojoj se od lobističkih organizacija koji novinar nalazi. Ulfkote navodi stotine imena i pokušava da prikaže pozadinu svake ovakve organizacije, koje igraju odlučujuću ulogu u uređivanju nemačkih medija: Atlantski most, Trilateralna komisija, nemački Maršal fond, Američki savet za Nemačku, Aspen institut ili Institut za evropsku politiku.
U knjizi se nalaze navodi o špijunskoj pozadini lobističkih grupa, opisi propagandnih tehnika, pa čak i formulari kojima se direktno u Ambasadi SAD može zatražiti novac za ciljano uticanje na javno mnjenje u Nemačkoj. Autor piše o dva službenika nemačke Savezne obaveštajne službe BND koji su mu u redakciju donosili gotove tekstove o libijskim tajnim fabrikama, koje je on lično pod svojim imenom objavio u FAC.
Nemci ignorišu provokativnu knjigu (1): Kad "kupljeni novinari" zaneme |
Da bi novinari pisali onako kako se zahteva, postoji čitav sistem podmićivanja, tvrdi Ulfkote. Jedan od metoda je organizovanje skupih "istraživačkih putovanja", na kojima je novinarima sve unapred plaćeno.
- Kada smo išli u Oman, jedino što sam platio bio je taksi do frankfurtskog aerodroma. Sve ostalo pokrile su vlasti ove zemlje, da bih ja i ostali pisali lepo o zemlji u kojoj vlada diktatura i ne poštuju se osnovna ljudska prava. I tako smo i pisali - priznaje on.
Ulfkote pita čitaoce imaju li uopšte ideju o tome kako se biraju nosioci prestižnih novinarskih nagrada i tvrdi da su ove nagrade najsličnije dodeli naziva heroj rada u nekadašnjoj DDR, pri čemu se nagrađuje, zapravo, propagandni rad.