Izdali nas "božji" ljudi
Pastor crkve koji je vodio istragu o nastavniku optuženom za seksualno napastvovanje dece smatra da je držanje devojčica u nastavničkom krilu u razredu "bilo prilično normalno". Ovo se čulo u nastavku zasedanja Kraljevske komisije koja vodi saslušanje o zlostavljanju najmlađih u organizaciji Australijske hrišćanske crkve (raniji naziv Božja skupština), u kojoj se nalazi i veći broj pentekostalnih crkava, uključujući i Hilsong i takozvanu Crkvu enkompas.
Na dnevnom redu istrage su optužbe na račun Keneta Sendilendsa, nastavnika u melburnskom Hrišćanskom koledžu Nortsajd, protiv kojeg postoje prijave tri devojčice iz 1987.
Nastavnik danas ima 69 godina i pre 14 godina se izjasnio da je kriv i osuđen na dve godine zatvora zbog 13 slučajeva napastvovanja osmoro dece iz koledža. Penzionisan je 1992. jer je bio na putu da oslepi, a prošlog meseca osuđen je na još 26 meseci, za zlostavljanje dece u Anglikanskoj osnovnoj školi Sent Pol u Frenkstonu 1970. i 1974.
Komisiji je rečeno da će biti izneti dokazi da je za 10 godina, dok je Sendilends predavao u Nortsajdu između 1983. i 1992, seksualno zloupotrebio oko 30 dece.
Jedna od nastavnica Margaret Ferlong, koja je upravnika izvestila o tri optužbe, kazala je komisiji ove nedelje da su nastavnici bili suviše uplašeni da išta govore, u strahu od osvete tadašnjeg starijeg pastora Denisa Smita. On bi trebalo da da iskaz kasnije ove nedelje. Ona je dodala da su oni verovali "božjim" ljudima u koledžu, ali da su oni izneverili i nju i žrtve.
Gospođa Ferlong, koja se povukla iz škole 1998, ali se vratila kao nastavnica 10 godina kasnije, rekla je da je nju kao osmogodišnju devojčicu seksualno napastvovao komšija koji je samo uslovno kažnjen i da se osećala da je pravni sistem i nju izdao.
- Otišla sam u hrišćanski koledž ne verujući više u pravni sistem da je u stanju da deluje za žrtve zlostavljanja. Stavila sam moju veru u "božje" ljude za koje sam mislila da će postupati ispravno.
Komisiji je kazano da će se tokom saslušanja čuti dokazi o drugom pastoru crkve Ingremu, koji je 1987. vodio postupak po žalbama tri devojčice. One su tvrdile da je nastavnik Sendilends držao njih, kao šestogodišnjakinje, na svom krilu, milovao ih i podsticao da mu kažu da ga vole. Devojčice je dirao po stomaku i po nogama.
Pastor Smit se kasnije složio sa odlukom pastora Ingrema da je "napastvovanje pred razredom bilo malo verovatno" i da je držanje šestogodišnje devojčice u krilu bilo "prilično normalno", rečeno je komisiji.
Devojčice su dobile ukor, a Sendilends su ipak data uputstva da ne drži decu u krilu.
