Spomenik ženi koja je naciste "častila" sifilisom
Anonimnoj medicinskoj sestri, koja je za vreme Drugog svetskog rata spavala sa nacistima i na taj način im prenosila seksualne bolesti, otkrivena je spomen ploča u Češkoj.
Lokalni stanoovnici grada Trebona, u Bohemiji u Češkoj, kažu da je priča započela kada su Nemci posle okupacije Čehoslovačke silovali mnogo žena, među kojima je bila i anonimna Čehinja. Medicinska sestra je odlučila da se osveti nacistima za zlostavljanje. Bivši advokat Karel Frimel (79), koji danas stanuje u kući u kojoj je nekada živela anonimna heroina, bori se za to da se sećanje na ovu hrabru ženu prizna.
"Nažalost, ne znamo njeno ime jer je prošlo mnogo vremena, a sećanje na nju je izbledelo. Ali znamo da je imala zadatak da neguje povređene nemačke vojnike, i da je započela veze sa njima", rekao je advokat Frimel.
U početku je bila oklevetana i okarakterisana kao "kurva" od strane lokalnog stanovništva. Međutim, kako je sve više Nemaca počelo da se žali na polne bolesti, postalo je jasno da ih je namerno zarazila.
"Ovo je bila njena vrsta otpora ka silovanju nje i njene zemlje. Ne zna se koliko je ljubavnika imala, možda šest, možda deset, možda mnogo više. Ljudi su svedočili da su svi njeni ljubavnici nedugo posle stupanja u vezu sa njom - nestajali", rekao je advokat.
Nemačke trupe upale su u Trebon na samom početku rata, nedugo pošto su nacisti anektirali neke delove tadašnje Čehoslovačke. Po naredbi samog Hitlera, čitava zapadna polovina zemlje, Češka, preimenovana je u Protektorat Bohemije i Moravije.
Gestapo je obavljao svoje zločinačke aktivnosti za to vreme. Upravo je ozloglašena nemačka služba bila ta koja je uhapsila medicinsku sestru, pošto su poslali agenta da proveri šta se dešava sa vojnicima koji misteriozno oboljevaju od iste bolesti. Tajni agent se infiltrirao u bolnicu i saznao o čemu se radi. Heroina je uhapšena i streljana.
"Žena je istorijski nepriznata, bez ijednog dokumenta u kojem se spominje, ali svedočenja naroda su ta koja su zaslužna za to što danas znamo za njeno herojstvo", rekla je Jirina Piskova, istoričar kustos muzeja u Trebonu.
"Za mene je bila heroj. Zato sam napravio spomen ploču u njenu čast i okačio je na svoju kuću", završio je Triml.
