Beskrajni rat je zvanična doktrina
Administracija Baraka Obame i gotovo čitav Kongres saglasni su da je Amerika možda "tek na polovini globalnog rata protiv terorizma". Iako je dobitnik Nobelove nagrade za mir, Obama je i četiri godine kasnije i dalje u ratu u Avganistanu, a odnedavno i Iraku i Siriji, uz čitav niz tajnih vojnih operacija od Roga Afrike, preko Jemena i Pakistana, do Libije.
Kako prenosi "Vašington post", Obamin kabinet ima široki konsenzus o tome da se tajne vojne operacije moraju produžiti "za bar još jednu deceniju, uzimajući u obzir da je Al Kaida metastazirala, te da se jasan kraj svemu tome ne vidi". Prema internom izveštaju za predsednika, SAD su "tek negde na sredini globalnog rata protiv terorizma".
Gore nego BušLion Paneta je kritikovao Obamu i jer je bombardovao sedam dominantno muslimanskih država, plus operacije protiv muslimanske manjine na Filipinima. Kako je naveo, to je dvostruko više država nego što je njegov prethodnik Džordž Buš imao "na dnevnom redu" u ratu protiv terorizma. |
Jedan od kritičara Obamine doktrine večitog ratovanja jeste i njegov bivši blizak saradnik Lion Paneta, čovek koji je bio direktor CIA i ministar odbrane u Obaminoj administraciji i nadgledao operaciju likvidacije Osame bin Ladena.
- Čini mi se da smo suočeni sa ratom koji će trajati 30 godina - rekao je Paneta upozoravajući da će se akcije vojne mašinerije proširiti daleko izvan zone delovanja Islamske države (ID) u Iraku i Siriji.
- Poći ćemo u operacije u Nigeriji, već smo u Somaliji, Jemenu, Libiji i drugde - dodao je Paneta.
Reč je o ratu bez jasnog cilja, bez striktnih rokova i što je veoma važno, bez limita u resursima i političkih okvira. Nekada je predsednik morao da ima odobrenje Kongresa za ulazak u rat, a pre tog odobrenja mogao je operacije da vodi do 100 dana. Sada se taj večiti rat i ne naziva ratom, već nekakvim "vojnim operacijama", "akcijama protiv ekstremista" i slično. Mada nema mnogo dileme da čak i ako bi poželeo saglasnost Kongresa za globalni rat, Obama bi je dobio.
