''Britanija gura nos gde mu nije mesto''
Tri godine pošto je poslednji britanski vojnik napustio teritoriju Iraka, Vlada premijera Dejvida Kamerona se odlučila na povratak u rat.
Hiljade veterana rata u Iraku i dalje se bore sa posledicama, fizičkim povredama i mentalnim traumama, te veoma negativno reaguju na novo vojno angažovanje.
''Kao veteran Zalivskog rata koji se godinama bori sa posledicama, pitam zašto bi iko želeo da služi ovako nezahvalnoj Vladi, koja ne pokazuje ni minimum brige za svoje? Ona gura svoj nos gde mu nije mesto, baca nas u rat kao da joj nismo više potrebni'', istakao je Entoni Stiventon, član Asocijacije veterana Zalivskog rata.
Slično mišljenje ima i Stjuart Heris, koji je 2005. godine ratovao u Iraku kao 21-godišnjak.
''Poražavajuće je što ćemo morati da se vratimo tamo gde smo mislili da smo svoje uradili. Izgleda da nismo uspeli u tome i izgleda da su naši vojnici tamo uzalud ginuli'', istakao je Heris.
On je ove godine napustio službu u vojsci, pošto je pre dve zadobio teške telesne povrede u misiji u Avganistanu, ali ipak nalazi opravdanja za vojno angažovanje Velike Britanije.
''Nešto mora da se uradi povodom nedavnih svirepih ubistava Amerikanaca i Britanaca za koje je kriva Islamska država. Podržavam napade sve dok postoje stvarne mete'', naveo je Heris.
Kako prenose ostrvski mediji, ono čega se britanski vojnici najviše plaše je prebacivanje sa vazdušnih na kopnene napade, s obzirom da su njihovi prethodnici prilikom pešadijskih misija u Iraku bili izloženi napadima biološkim oružjem, što je ostavilo trajne posledice na njih.
