Kažnjavaju Ruse, uništavaju sebe

Uvodeći nove sankcije protiv Rusije, Evropska unija nastavlja strategiju udara ne samo na rusku, već i na sopstvenu ekonomiju. Zato ne čudi što je i ovog puta posle saopštenja o novim kaznenim merama Brisel ponovo požurio da "dospe vodu u vino", odnosno da razblaži celu stvar.

Evropska unija srlja u propast strategijom udara, ne samo na rusku, već i na sopstvenu ekonomiju

 

Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da uprkos sankcijama,

"EU namerava da sarađuje sa Rusijom u cilju iznalaženja političkog rešenja za sukob na istoku Ukrajine".

Postaje sve jasnije da lideri EU posle oštrih izjava spuštaju ton da bi se opravdali pred glasačima u sopstvenim zemljama i objasne im zbog čega, u ime Evrope, uništavaju evropsku privredu.

Zemlje EU nejedinstvene su u odgovoru na pitanje do koje mere mogu i treba da žrtvuju sopstevene ekonomske interese radi savezništva sa SAD i radi podrške njihovoj uveliko privatizovanoj spoljnoj politici prema evropskom kontinentu.

Nove kaznene mere EU protiv Moskve uperene su protiv tri najveće ruske naftne kompanije koje su 50 odsto u državnom vlasništvu (Rosnjeft, Transnjeft i naftna sekcije Gazproma). Takođe, biće ograničen, ali ne i potpuno uskraćen njihov pristup finansijskim tržištima na Zapadu.

Sankcijama je obuhvaćena i roba za moguću dvostruku upotrebu - civilnu i vojnu - koja bi mogla veoma da pogodi rusko zdravstvo jer zdravstvene laboratorije u Rusiji 80 odsto zavise od isporuka sa Zapada.

Ipak, sankcije EU ne spominju ruski gas, valjda zato što bez njega ne mogu mnoge zemlje članice, poput Češke i Slovačke, koje su 100 odsto zavisne od uvoza iz Rusije.
Sve ovo najavljuje evropsko-rusku blisku budućnost zasnovanu na međusobnom iscrpljivanju.