Medvedev i Obama potpisali novi START
Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, potpisali su danas u Pragu Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju stateškog naoružanja, tzv. "novi START", koji će dvema zemljama omogućiti da svoje nuklearne arsenale smanje za oko trećinu.
Novi sporazum, potpisan u zamku Hradčani, važiće 10 godina, ukoliko do isteka tog roka ne bude zamenjen naknadnim dokumentom.
Mesto za potpisivanje novog START-a izabrao je američki predsednik jer je upravo ispred tog češkog zamka, 5. aprila 2009. godine, Evropljanima predstavio svoju viziju sveta bez nuklearnog oružja.
Sporazumom o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja predviđeno je smanjenje ukupne količina bojevih punjenja približno za trećinu, a najviši nivo za njihove nosače biće smanjen za više od dva puta.
Sporazumom su utvrđeni granični nivoi za nuklearne snage Rusije i SAD, pa svaka od strana sedam godina posle njegovog stupanja na snagu i nadalje može da ima 1.550 instaliranih bojevih punjenja, što je približno za trećinu manje od graničnog nivoa za punjenja zacrtanog bilateralnim Sporazumom o ograničenju strateških ofanzivnih potencijala od 24. maja 2002. godine.
|
IAEA pozdravila novi START
|
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jukija Amano pozdravio je danas u Beču zaključenje novog START sporazuma između Rusije i SAD o smanjenju nuklearnog naoružanja. Amano je naglasio da ovo smanjenje nuklearnog naoružanja predstavlja pozitivan korak napred ka bezbednom i miroljubivom svetu bez nuklearnog naoružanja, što može imati pozitivan uticaj na napore u oblasti zabrane širenja nuklearnog naoružanja. On je dodao da je ohrabren i američkim projektom razoružanja u kojem se naglašava potreba jačanja IAEA, kao i opredeljenja za povećanje finansijske podrške ovoj organizaciji.
Takođe, utvrđen je nivo od 700 instaliranih interkontinentalnih balističkih raketa, instaliranih balističkih raketa u podmornicama i teških bombardera, što je manje preko dva puta od postojećeg nivoa po ranijem Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju, koji je istekao 4. decembra.
Sporazumom je predviđeno i da svaka strana ima 800 instaliranih i neinstaliranih lansirnih instalacija interkontinentalnih balističkih raketa i instaliranih i neinstaliranih lansirnih instalacija balističkih raketa u podmornicama.
Pritom se, za razliku od ranijeg sporazuma, predviđa da svaka strana ima pravo da samostalno određuje sastav i strukturu svog strateškog ofanzivnog naoružanja.
Rok važenja novog sporazuma biće 10 godina, ukoliko do isteka ne bude zamenjen naknadnim sporazumom.
Obama je rekao da je novi START važan kamen temeljac za nukleranu bezbednost i odnose SAD i Rusije i da je zaustavio pogoršanje međusobnih odnosa.
''Današnji dan je prekretnica za nuklearnu sigurnost i za američko-ruske odnose'', rekao je Obama koji se zahvalio, kako je rekao, svom prijatelju, ruskom predsedniku Medvedevu.
Takođe je rekao da je reč o samo jednom koraku na dugom putu pripreme za dalje smanjenje nuklernog aresenala ovih zemalja.
Obama je takođe saopštio da se sa ruskim predsednikom dogovorio da prošire razgovore na raketnu odbranu, i da će se zalagati za dijalog i kooperaciju u toj oblasti.
Obama je rekao da širenje nuklernog oružaja na druge zemlje predstavlja nepotreban rizik za globalnu bezbednost koji može izazavati porast oružanih konfilakta na Bliskom istoku i u Aziji.
“Nacije koje ne poštuju pravila, odnosno sporazum o neširenju nuklearnog oružja, naći će se izolovane”, rekao je Obama dodajući da će SAD sa svojim partnerima rade na oštrijim sankcijama prema Iranu.
Medvedev je rekao da je reč o istorijskom događaju tokom kojeg je postignut razuman kompromis od koga će obe zemlje imati korsti.
On je izrazio rezervu da bi sankcije prema Iranu mogle da reše problem njegovog nuklearnog programa.
Sporazum može biti održiv, kako je rekao, samo ako nema povećanja u sposobnosti antibalističkih raketa.
Medvedev je istakao da je zadovoljan što je sporazum potpisan. "Rezultat koji smo dobili je dobar," rekao je Medvedev, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Kada je 4. decembra istekao raniji rusko-američki sporazum (START-1 ili SNV-1), koji su bivši ŠSR i SAD potpisali 31. jula 1991, Moskva je saopštila da su Rusija i SAD u potpunosti ispunile svoje obaveze iz Sporazuma i da je Rusija do završetka "hladnog rata" smanjila količinu svojih strateških punjenja po Sporazumu za više od dva puta.
Likvidirano je više od 3.000 interkontinentalnih balističkih raketa i raketa na podmornicama, oko 1.500 lansirnih postrojenja za takve rakete, kao i više od 45 atomskih podmornica i više od 65 teških bombardera.
START-1, koji su u Moskvi potpisali Mihail Gorbačov i Džordž Buš stariji, koji je stupio na snagu 5. decembra 1994. godine, predviđao je da obe zemlje smanje i ograniče svoje naoružanje na najviše 1.600 nosača bojevih punjenja i 6.000 bojevih glava.
Izvan sporazuma, koji je bio potpisan na 15 godina, ostale su krstareće rakete instalirane na moru, dometa dužeg od 600 kilometara, mada su se zemlje obavezale da ih ne instaliraju više od 880 komada.
U trenutku potpisivanja Sporazuma, SSSR je imao 2.500 nosača bojevih punjenja i 10.271 bojevo punjenje, a SAD 2.246 i 10.563.
Po stanju u julu 2009. godine, SAD su imale 5.573 bojeva punjenja i 1.195 nosača, a Rusija 3.906 bojevih punjenja i 811 njihovih nosača.
Danas potpisani sporazum zamenjuje START-1 i dopunski Sporazum o smanjenju strateških nuklearnih potencijala od 24. maja 2002. godine, koji je ograničavao broj operativno instaliranih nuklearnih bojevih punjenja za svaku od strana na 1.700-2.200 komada.
Rusija i SAD su 3. januara 1993. godine potpisale sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-2 ili SNV-2), ali je Moskva, nakon što su SAD istupile iz sporazuma o protivraketnoj odbrani 13. juna 2002, saopštila da više ne postoje preptostavke za njegovo stupanje na snagu.
Moskva smatra da novi sporazum odražava ravnotežu interesa obe strane, a šef ruske diplomatije je pred potpisivanje izjavio da je paritet osiguran i dodao da je prethodni "po mnogim elementima bio jednostran" i "imao diskriminacioni karakter" u odnosu na Rusiju.
