Asad postaje saveznik SAD!?
Dok američka vojska na severu Iraka vazdušnim napadima pokušava da zaustavi napredovanje džihadista iz grupe Islamska država Iraka i Levanta (ISIL), u javnosti se sve češće spominje moguće proširenje tih napada i na područje Sirije.
Upravo je u Siriji ISIL i izrastao u impozantnu silu, a u ovoj zemlji je smestio i glavni grad svog samoproglašenog kalifata. U međuvremenu, snage sirijskog predsednika Bašara al Asada poslednjih meseci nižu vojne uspehe i nadomak su osvajanja Alepa, do neprepoznatljivosti razorenog grada koji je pre rata bio trgovačko i industrijsko središte Sirije.
Alep je svojevremeno bio veliki trofej sirijskih pobunjenika, a danas je ostao poslednje uporište onih umerenih među njima. Reč je o borcima Sirijske oslobodilačke vojske, koju je novcem i oružjem izdašno opskrbljivao Zapad, a sada se našla u gotovo potpunom okruženju. Sa tri strane prema Alepu nadiru Asadove snage, dok četvrtu iz pozadine sa severoistoka ugrožavaju islamisti iz ISIL-a, koji su u većem delu Sirije iz igre uspeli ida zbace i front al-Nusre, službenu podružnicu Al Kaide.
Spominje se i scenarijo da ISIL u Alep dospe pre Asadovih snaga i preuzme kontrolu nad gradom. Takva bi varijanta mogla znatno da poveća izglede za proširenje američke intervencije na Siriju, a ironija sudbine dovela bi Vašington u javno ili tajno savezništvo sa Asadom, koji se zbog hemijskog napada na okolinu Damaska i sam prošle godine umalo našao na udaru SAD-a, a Barak Obama već godinama sasvim jasno insistira na njegovom odlasku sa vlasti kao uslov bez kojega Sirija nema budućnosti.
Prema informacijama britanskog ''Independenta'', dve suprotstavljene strane već su počele da komuniciraju i Vašington je Asadu, pripadniku šitskog ogranka islama, navodno već tajno dostavio obaveštajne podatke o lokacijama odakle deluju džihadisti ISIL-a, ekstremno radikalni suniti. Komunikacija još uvek nije direktna, navodno ide preko nemačke obaveštajne službe BND.
Ipak, čak i ako dođe do značajnije saradnje Amerike i Asada, malo je verovatno da će, posle tri i po godine krvavog građanskog rata i više od 190.000 izgubljenih života, dve strane javno početi da iskazuju međusobnu ljubav. Izglednije je da će javno čuvati vlastite obraze i moguću saradnju sakrivati ispod stola.
