Nemci sve stariji, u penziju idu sa 67
Stanovništvo Nemačke ubrzano stari: udeo građana starijih od 65 godina u stanovništvu je 17,7 odsto, ali će 2050. iznositi čak 36,7 procenata, a prosečna starost zaposlenih u preduzećima će se sa sadašnjih 40,5 povećati na 55 godina. Poslednjih desetak godina se zato donose odluke u socijalnoj i radnoj politici koje za cilj imaju da preduprede drastične negativne posledice starenja stanovništva.
Jedna od novodonetih mera je bila i podizanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina za sve zaposlene. Ova odluka se odnosi na sve rođene posle 1946, a sprovodi se postepeno: za sva naredna godišta se za odgovarajući broj meseci uvećava starosna penziona granica. Tek će oni rođeni 1964, odnosno oni koji se penzionišu posle 2029, ići u penziju s punih 67 godina. Primera radi, zaposleni rođeni 1956. u penziju idu sa 65 godina i 10 meseci, rođeni 1961. sa 66 godina i šest meseci.
Konzervativno-socijaldemokratska vlast kancelarke Angele Merkel je prošlog meseca, na insistiranje socijaldemokrata i uprkos sumnjama stručnjaka, usvojila zakon kojim se pak omogućava da sa 63 godine u punu penziju odu zaposleni koji imaju samo 63 godine, a punih 45 godina su uplaćivali penzione doprinose. Ovo rešenje namenjeno je pre svega ljudima koji su, posle srednjeg školovanja, veoma mladi počinjali da rade, često i veoma teške poslove.
U penzioni staž od 45 godina računa se i najviše do pet godina nezaposlenosti, ali u punu penziju sa 63 ne mogu da idu oni koji su na birou za zapošljavanje bili dve godine neposredno pre penzionisanja sa 63 godine.
No, uprkos podizanju starosne granice za odlazak u punu penziju, moguće je otići i u prevremenu penziju, za šta se i dalje, uprkos umanjenim primanjima, odlučuje veliki broj nemačkih zaposlenih. Za svaki mesec za koji se u penziju ode ranije, pre napunjenih godina starosti, penzija se umanjuje za 0,3 odsto. Znači, ko ode u penziju godinu i po dana pre vremena, imaće za 5,4 odsto manji prihod.
U ovoj oblasti postoji niz zakonskih rešenja. Jedno od popularnih jeste odlazak u takozvanu pretpenziju, odnosno prelazak na takozvano starosno uslovljeno skraćeno radno vreme. Za to je potrebno da zaposleni ima najmanje 55 godina i da je u poslednjih pet godina najmanje 1.080 dana uplaćivao penziono osiguranje.
Skoro svi koji koriste ovu mogućnost, godine do penzionisanja podele u dva bloka. U prvom rade puno radno vreme s polovinom plate, ali im poslodavac uplaćuje pun iznos penzionih i doprinosa za zdravstveno osiguranje. U drugom bloku pred sticanje starosnih uslova za punu penziju ne rade uopšte, takođe s pola plate.
Kada se dostigne granica za penziju, ona se uvećava do punog iznosa. Rizik je ovde u tome što sve do dostizanja pune penzije, oni koji se odluče za to rešenje, ostaju faktički zaposleni, te mogu i da dobiju otkaz, ukoliko na primer preduzeće bankrotira.
Zaposlene majke mogu da za svako dete o kojem su se starale 24 meseca, to unesu u penzioni staž, čime im se penzija mesečno uvećava za 56,28 evra na zapadu i 51,48 evra na istoku zemlje. I taj zakon je nedavno izmenjen. Do 1. jula je važio stari, po kojem su se dve godine podizanja dece priznavale samo majkama koje su decu dobile posle 1992. Sada se propis odnosi i na majke s decom ranijih godišta.
