Otac je oteo, testirao nevinost, pa udao za rođaka
Raniju Farah iz Australije kada je imala samo 13 godina otela je očeva porodica iz Sirije, da bi je posle mučenja prisilili na brak sa starijim rođakom.
Pakao ove mlade žene, koji je trajao 5 godina, počeo je kada je sa bratom trebalo da krene na dugo očekivano putovanje u Egipat, ali je na kraju završila kao maloletna mlada. Ona je ispričala da je planirala samoubistvo, ukoliko ne pobegne za 18. rođendan.
"Tamo sam sve vreme bila u depresiji. Mislila sam samo na povratak u Australiju", rekla je Ranija.
Ćerka Sirijca i Australijanke bila je prisilno udata za rođaka kojeg nikada ranije nije srela, a kada su je oteli iz Egipta, odveli su je u glavni grad Sirije i pretukli. Majka Farahove je pre 20 godina napustila svog muža zbog nasilja, a za ćerkinu otmicu je znala, ali joj je tokom telefonskih razgovora govorila da sebi ne može da priušti da je vrati u Australiju.
Kada je Ranija došla u Damask testirano joj je devičanstvo, pošto je njen otac smatrao da je bila pod lošim uticajem jer je u sedmom razredu počela da puši i razgovara s dečacima.
"Hteli su da provere da li sam nevina, a rekli su mi da to moraju da urade zbog upisa u školu", ispričala je Ranija. Iako su testovi pokazali da je devica, njen otac i brat su je istukli.
"Tamo je skoro normalno da ubiju ćerku ako nije devica", rekla je Ranija, koja je opisala oca kao "najzlobniju osobu koju možete da upoznate". Dok je boravila u novom domu, isključila je emocije i živela kako je njena porodica želela, ali je sve vreme planirala bekstvo i povratak u Australiju.
"Radila sam sve što su tražili. Naučila sam da se molim i postim tokom Ramazana", kaže Ranija.
Rođak za kojeg su je udali bio je u ranim tridesetim, a uvek je izbegavala da ga gleda u oči i kaže da nikada nije pričala s njim.
"Imali smo proslavu za verdbu, poklanjali su mi zlato, ali ništa nisam osećala jer sam već planirala beg", kaže Ranija.
Cilj joj je bio da 18 rođendan proslavi u Australiji. U tome joj je pomagala i britanska ambasada. Jedan njen komšija, koji je bio njenih godina, dao joj je broj ambasade, ali je morala da čeka 18. rođendan kako bi zakonski mogli da joj pruže pomoć. Kada je postala punoletna, rečeno joj je da će je u obližnjem hotelu sačekati jedna žena. Tako se jedne noći išunjala iz kuće dok je njena baka spavala posle jutarnje molitve, pa je uskočila u taksi.
"Da nisam pobegla, ubila bih se taj dan", kaže ova nesrećna žena.
U hotelu se našla sa osobom koja ju je čekala, a potom je uz pratnju dva telohranitelja otputovala do jordanske granice. Posle napetih razgovora sa sirijskim carinikom, najzad je puštena. Sada je konačno mogla da se vrati u Australiju.
Kaže da sa majkom i porodicom u Australiji nikada nije razgovarala o vremenu provedenom u Siriji. Uprkos tome što više nije tamo, još se boji da je otac ne pronađe.
