"Mistik" drži pet država u šaci
Glen Grinvald, nekadašnji novinar "Gardijana", koji je zahvaljujući podacima dobijenih od uzbunjivača Edvarda Snoudena otkrio da američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) nelegalno nadzire komunikacije širom sveta, na internet portalu Intersept je objavio još jedan američki program špijuniranja, koji pokazuje još dramatičnije korake koje američki obaveštajci preduzimaju u inostranstvu.
Reč je o špijunskom programu "Mistik", koji drži pod nadzorom telefonski saobraćaj u Meksiku, Keniji i Filipinima. Doduše, NSA u tim državama "samo" prikuplja metapodatke, odnosno beleži podatke o tome ko poziva, kada i koga, ali ne i šta je sadržaj tih razgovora. Međutim, Grinvald je objavio i da su na meti NSA dve države u kojima ova moćna špijunska organizacija presreće i snima apsolutno sve telefonske razgovore!
Ispiranje kiselineOvo nije prvi put da se pojavljuje podatak da NSA u nekoj zemlji drži baš sve elektronske komunikacije pod nadzorom. Nedavno je nemački nedeljnik "Špigl" izdao knjigu "NSA Kompleks" u kojoj se navodi i ime špijunskog programa ACIDNjASH (ispiranje kiselinom), kojim se dnevno u Avganistanu presreće 30 do 40 miliona meta podataka telefonskih kontakata. Navodno je i taj program deo široke operacije "Mistik". |
Jedna od te dve države su Bahami. Za mnoge je ovo bilo iznenađenje jer malena karipska ostrvska država ne predstavlja nikakvu pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD. Reč je o zemlji stabilne demokratije, ali i o poreskom raju koji je zainteresovao Belu kuću. Naime, na računima u toj državi nalazi se 290 milijardi dolara u državnim obveznicama SAD, a sumnja se i da poreski raj koriste mnogi trgovci drogom i oružjem koji na taj način skrivaju novac.
U toj zemlji se dnevno obavi oko 100 miliona telefonskih poziva u odlaznom i unutrašnjem saobraćaju. NSA u okviru programa "Mistik" ima i podprogram SOMALGET, koji je omogućio špijunskoj agenciji da sve pozive snima u celosti, skladišti ih do 30 dana i tako omogući analitičarima agencije da ih naknadno preslušavaju.
Međutim, Grinvald nije želeo da otkrije koja je to druga država, navodeći da bi to "moglo ljude koštati života".
Odmah su krenula nagađanja koja bi to država mogla biti, pa su se pominjale Južna Koreja, Indija i Pakistan. Oklevanje Grinvalda da objavi podatak razgnevilo je Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, koji je američkom novinaru dao rok od 72 sata da objavi ime sporne države, te da će, ako to ne učini Grinvald, ime države objaviti on.
Ta 72 sata su prošla, Grinvald se nije upecao na pretnju Asanža, te je prvi čovek Vikiliksa objavio da je reč o Avganistanu. Ovaj podatak je razočarao mnoge koji su očekivali nešto spektakularnije. Naime, životi Amerikanaca u Avganistanu su ionako svakodnevno ugroženi, i malo je verovatno da bi objavljivanje masovnog prisluškivanja sad nešto dodatno motivisalo talibane. Stoga su stručnjaci koji prate materiju otkrića Edvarda Snoudena skloni da veruju kako ni sam Asanž zapravo ne zna o kojoj državi je reč, već samo blefira. Ukoliko je ova teza tačna, onda ostaje da se vidi da li će, ko i kada objaviti koja je to država u celosti pod lupom NSA.
Šta je stvarno Snouden otkrioPrema rečima Alana Razbridžera, glavnog urednika "Gardijana", taj list je od Snoudena dobio oko 58.000 dokumenata, od kojih je pažljivom selekcijom za objavljivanje odabrano tek jedan odsto, a ukupno je objavljeno samo 17 dokumenata. Međutim, u istrazi Pentagona se pominje da je Snouden došao u posed 1,7 miliona dokumenata koji su sada sa njim u Moskvi, te da se ne zna ko sve ima još pristup toj građi ili njenim delovima. |
